Elizabeta Báthory

Eržebet Batori (mađ. Báthory Erzsébet, slov. Alžbeta Bátoriová; Njirbator, 7. avgust 1560Čahtice, 21. avgust 1614) je bila mađarska grofica. Ona je jedna od najpoznatijih serijskih ubica i vampirista u istoriji. Optužena je zajedno sa 4 saučesnice za mučenje i smrt od 300 do 2.000 devojaka (u zavisnosti od izvora). Većinu svog života provela je u zamku Čahtice u Slovačkoj, dok je poslednje 4 godine svog života provela u zatvoru. Njene saučesnice su ubijene.

Biografija

uredi
Eržebet Batori 7.8.1560 21.8.1614
serijski ubica i vampirista
optužena za mučenje i ubijanje od 300 do 2000 devojaka

Eržebet su sa 11 godina verili za Ferenca Nadaždija, moćnog mađarskog vojnika, a 1575. godine se i udala za njega. Pre udaje rodila je ćerku Anastasiju i smatra se da je otac ovog deteta jedan od sluga. Kao svadbeni poklon Eržebet je dobila zamak Čahtice, koji se nalazio na vrhu brda i bio je okružen selom. Eržebet i Ferenc imali su šestoro dece: Anastaziju Batori, Katalin Nadaždi, Katalin, Mikloša, Oršolju i Pal, od kojih je dvoje umrlo vrlo rano. Eržebetin muž ubijen je 1602. godine. Nije poznato kada je Eržebet počela ubijati devojke, ali smatra se da je to bilo između 1585. i 1610. Isto tako se smatra da su njen muž i rođaci znali za ubistva, ali da niko nije hteo da interveniše. Kao jedan od motiva Eržebete Batori navodi se da je preko krvi želela da očuva svoju lepotu.

Legenda

uredi

Prema legendi, nakon što ju je sluškinja iz dvorca iznervirala nekvalitetnom uslugom, Eržebet joj je zabila makaze u glavu. Devojčina krv pala je na Eržebetine ruke. Kada je Eržebet oprala tu krv, učinilo joj se da je tamo gde je bila krv koža postala mlađa. Tada je smislila plan kako da povrati svoju mladalačku lepotu. Mislila je da bi, ako se bude kupala u krvi lepih, mladih devojaka ili čak pila njihovu krv, mogla postati lepša nego ikad. Eržebet je pozivala mlade, najčešće nevine, devojke u svoj zamak, surovo ih mučila, pila im krv, a zatim ih ubijala.

Posle nekog vremena shvatila je da krv seljačkih devojaka nema efekta na njenu kožu. Zaključila je da joj treba kvalitetnija krv i 1609. je otvorila akademiju u svom zamku. Tu su imućniji roditelji iz svih predela slali svoju decu kako bi se učili plemićkim manirima. Eržebet je mučila žrtve makazama, iglama, užarenim gvožđem i kocima.

Porodica Batori je smatrana vampirskom. Pored svih događaja sa Eržebet Batori, koja je čak živela u Transilvaniji čiji je princ bio Eržebetin nećak, porodica Batori imala je veze i sa grofom Drakulom. Zapovednik pohoda koji je pomogao Drakuli da povrati presto bio je Ištvan Batori; jedan od Drakulinih poseda, dvorac Fagaras, postao je vlasništvo Batorijevih u Eržebetino doba, a obe porodice su imale amblem zmaja na porodičnim grbovima.

 
Čahtice zamak u kom je živela Eržebet Batori.

Hapšenje i smrt

uredi

Eržebet je otkrivena 1610. godine, kada je sa zidina dvorca bacila 4 masakrirane žrtve. Vest je ubrzo stigla do cara Matije i on je naredio Eržebetinom rođaku Turzou da je uhapsi. On ju je uhvatio na delu. Eržebetini saučesnici su pogubljeni, dok to sa njom nije moglo biti učinjeno jer je bila plemićkog porekla. Međutim, pronađena je rupa u zakonu i Eržebet je zazidana u svom dvorcu. Pronađena je mrtva 1614. godine.

U popularnoj kulturi

uredi

Pretpostavlja se da je legenda o životu Eržebet Batori inspirisala Brama Stokera da napiše roman Drakula, a švedski blek-metal bend Batori dobio je ime upravo po njoj.