Елемир
Елемир (мађ. Elemér, рум. Elemir) је насеље града Зрењанина у Средњобанатском управном округу. Према попису из 2011. било је 4338 становника.
| Елемир | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Покрајина |  Војводина
|
| Управни округ | Средњобанатски |
| Град | Зрењанин |
| Становништво | |
| Становништво (2011) |  4338
|
| Густина становништва | 65 ст/km² |
| Положај | |
| Координате | 45°26′20″N 20°17′32″E / 45.439°N 20.292166°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 78 m |
| Површина | 72,6 km² |
  Елемир Елемир na karti Srbije | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 23208 |
| Позивни број | 023 |
| Регистарска ознака | ZR |
Координате: 45° 26′ 20" СГШ, 20° 17′ 32" ИГД
ИсторијаUredi
Елемир - На основу археолошких истраживања која су обављана у више наврата у околини села може се закључити да трагови људских насеља датирају још из праисторијских времена.
У писаним историјским изворима село се под именом Елемир помиње тек у XVI веку, међутим сматра се да је прва насеобина Елемираца насеље „Бабато“ на левој обали Тисе, чији први помен датира из прве половине XIV века (1332—1337). Током XVI века тачније 1541 год. Мехмед паше Соколовић као заповедник Баната са седиштем у Бечкереку даје дозволу за градњу села где се и данас налази. Најстарији син Мехмед паше Соколовића се звао ЕЛМИР ,стога је највећа вероватноћа да одатле потиче име села. Ово се може пронаћи у историском архиву Цариграда- Истанбул. На мапи са почетка XVIII века коју је израдио царски заступник Мерси након ослобођења Баната од Турака уцртано је и село Елемир као настањено место. Од 1786. године после насељавања немачких колониста јужни део села бележи се као немачки а северни - српски Елемир.
У истом веку богати јерменски трговац Исак Киш купује око 16.000 јутара земље у југозападном делу елемирског атара и на имању, он и његиви потомци, подижу велелепни дворац (порушен 1936. год.). У Елемиру је 1897. године избила побуна против велепоседника у којој су Елемирци масовно учествовали. Након завршетка II светског рата домаћи Немци напуштају село и одлазе у Немачку, а њихов део села насељавају Срби из Босанске Крајине. Од тада Елемир постаје јединствено место са једном општином. На основу закона из 1959. год. општина Елемир се припаја општини Зрењанин, а у селу се формира месна канцеларија.[1]
Православна црква изграђена је 1806. године у центру села и посвећена је Преображењу господњем. Црквене матичне књиге су сачуване, а најстарија датира из 1746. године. Црква је рестауирана изнутра 1968. а споља 1998. године па је сада једна од најлепших цркава Баната.
Данашња католичка црква у Елемиру подигнута је 1847. године, посвећена је Св. Агоштону, а изградњу цркве највећим делом је финансирао велепоседник Ерне Киш, који је у њој и сахрањен. Црква је делимично реконструисана пре неколико година.
ДемографијаUredi
У насељу Елемир живи 3725 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,0 година (38,3 код мушкараца и 41,7 код жена). У насељу има 1623 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,89.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[3] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 4.158 | 88,65% | ||
| Роми | 181 | 3,85% | ||
| Мађари | 93 | 1,98% | ||
| Југословени | 54 | 1,15% | ||
| Хрвати | 24 | 0,51% | ||
| Македонци | 11 | 0,23% | ||
| Словенци | 7 | 0,14% | ||
| Албанци | 4 | 0,08% | ||
| Црногорци | 3 | 0,06% | ||
| Украјинци | 3 | 0,06% | ||
| Румуни | 2 | 0,04% | ||
| Муслимани | 2 | 0,04% | ||
| Чеси | 1 | 0,02% | ||
| Словаци | 1 | 0,02% | ||
| Русини | 1 | 0,02% | ||
| Немци | 1 | 0,02% | ||
| Буњевци | 1 | 0,02% | ||
| непознато | 11 | 0,23% | ||
| м | ж | |||
| ? | 3 | 2 | ||
| 80+ | 31 | 59 | ||
| 75-79 | 45 | 95 | ||
| 70-74 | 109 | 132 | ||
| 65-69 | 117 | 178 | ||
| 60-64 | 135 | 162 | ||
| 55-59 | 109 | 111 | ||
| 50-54 | 166 | 186 | ||
| 45-49 | 205 | 202 | ||
| 40-44 | 180 | 167 | ||
| 35-39 | 176 | 142 | ||
| 30-34 | 138 | 140 | ||
| 25-29 | 145 | 134 | ||
| 20-24 | 164 | 176 | ||
| 15-19 | 143 | 152 | ||
| 10-14 | 181 | 145 | ||
| 5-9 | 139 | 129 | ||
| 0-4 | 103 | 89 | ||
| просек | 38.3 | 41.7 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1866 | 548 | 1168 | 98 | 52 | - |
| Женски | 2038 | 402 | 1158 | 405 | 72 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 983 | 232 | 1 | 75 | 217 | 14 | 171 | 126 | 4 | 41 |
| Женски | 584 | 129 | - | 5 | 129 | 4 | 13 | 103 | 11 | 16 |
| Оба | 1567 | 361 | 1 | 80 | 346 | 18 | 184 | 229 | 15 | 57 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 7 | 19 | 26 | 16 | 12 | 13 | - | - | 9 | |
| Женски | 9 | 11 | 23 | 55 | 63 | 11 | - | - | 2 | |
| Оба | 16 | 30 | 49 | 71 | 75 | 24 | - | - | 11 |
Дворац КишUredi
РеференцеUredi
- ↑ Banaterra еciklopedija Banata(2006)
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
