Eksoda
Eksoda ili eksod (grčki: ἔξοδος = izlazak) jeste završni deo starogrčke drame, u kojem hor izlazi sa pozornice.
Za tragediju, Aristotel u Poetici kaže da je "eksoda ceo deo tragedije posle koga ne dolazi nikakva horska pesma".[1] U tragediji se često, naročito kod Euripida, u eksodi koristi deus ex machina, odnosno na scenu se pomoću posebne sprave spušta lik nekog božanstva koje razrešava zaplet koji je postao tako zamršen da se više nije mogao zazrešiti dramskom radnjom ili za to više nije preostalo vremena. Eshilovi Persijanci, Eumenide i Hiketide te Euripidove Trojanke završavaju se oproštajnom lirskom eksodom, koju peva ili hor sâm ili sa glumcima. Eksoda je bila u anapestičkom metru, podesna da prati koračanje.[2]
U komediji, hor u eksodi formira svečanu i raspevanu povorku i izlazi s pozornice , a s njim obično i glavni junak.[3]
Reference uredi
- ↑ Aristotel, Poetika, 12 (1452b): " ἔξοδος δὲ μέρος ὅλον τραγῳδίας μεθ᾽ ὃ οὐκ ἔστι χοροῦ μέλος".
- ↑ Dragiša Živković (ur.), Rečnik književnih termina, Nolit, Beograd, 1992, s.v. "Eksoda".
- ↑ Dragiša Živković (ur.), Rečnik književnih termina, Nolit, Beograd, 1992, s.v. "Komedija, antička".