Egimije
Egimije (starogrčki: Αἰγίμιος) bio je, u grčkoj mitologiji, predak Dorana i njihov mitski kralj i zakonodavac, za koga se smatralo da je delovao u doba kad su oni još uvek živeli u severnoj Tesaliji,[1] oko planine Ete ili u dolini Peneja.[2] Prema mitu, Egimije je od Herakla zatražio pomoć u ratu protiv Lapita i njihovog kralja Korona i, u znak zahvalnosti, ponudio mu trećinu svoga kraljevstva. Kad su Lapiti pobeđeni, Herakle nije preuzeo oblasti koje mu je Egimije darovao, nego ih je ostavio Egimiju na čuvanje, pri čemu ih je ovaj imao predati Heraklovim sinovima, Heraklidima, kad za to dođe vreme.[3][4]
Egimije je imao dva sina, Dimanta i Pamfila, koji su se preselili na Peloponez i bili smatrani precima dve grane dorskog plemena, Dimanaca i Pamfiljana iz Anatolije, dok su Hilanci, kao treća grana, smatrali da potiču od Hile, Heraklova sina koga je Egimije usvojio. [5][6]
Sačuvano je nekoliko fragmenata starogrčke epske pesme Egimije,[7] koja se u antici pripisivala čas Hesiodu, čas Kerkopu iz Mileta. [8][9] Ova pesma, iz koje je sačuvano desetak citata, objavljuje se među fragmentima hesiodskih pesama,[10] i čini se da je delom obrađivala mit o Iji i svevidećem Argu.
Reference uredi
- ↑ Pindar, Pitijske ode, 1, 124..
- ↑ Dragoslav Srejović, Aleksandrina Cermanović-Kuzmanović, Rečnik grčke i rimske mitologije, 3. izdanje, Srpska književna zadruga, Beograd, 1989, s.v. Egimije.
- ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, II, 7, 7.
- ↑ Diodor Sicilijski, Istorijska biblioteka, IV, 37, 3.
- ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, II, 8, 3.
- ↑ Sholija uz Pindar, Pitijske ode, 1, 121.
- ↑ Schmitz, Leonhard (1867), „Aegimius”, Smith, William, Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, 1, Boston, pp. 26, arhivirano iz originala na datum 2009-02-11, pristupljeno 2014-05-25
- ↑ Atenej, Deipnosophistae, XI, 109
- ↑ Stefan Bizantinac, s.v. Αβαντίς.
- ↑ „Hesiod: Fragments, prev. na engleski Hugh G. Evelyn-White, 1914.”. Arhivirano iz originala na datum 2010-11-27. Pristupljeno 2014-05-25.