Otvori glavni meni
Ebola virus disease
Klasifikacija i spoljašnji resursi

1976 photograph of two nurses standing in front of Mayinga N., a person with Ebola virus disease; she died only a few days later due to severe internal hemorrhaging.
ICD-10 A98.4
ICD-9 065.8
DiseasesDB 18043
MedlinePlus 001339
eMedicine med/626
MeSH D019142

Bolest virusa ebola (EVD) ili hemoragična groznica ebola (EHF) je ljudska bolest koju prouzrokuje virus ebole. Simptomi tipično počinju od dva dana do tri nedelje nakon inficiranja virusom, groznicom, gušoboljom, bolovima u mišićima, i glavoboljom. Tipično slede mučnina, povraćanje, i proliv, zajedno sa smanjenom funkcijom jetre i bubrega. Tada neki ljudi počinju da imaju probleme sa krvarenjem.[1]

Virus se može dobiti dodirom krvi ili telesne tečnosti inficirane životinje (obično majmuna ili velikih ljiljaka).[1] Prenošenje vazdušnim putem nije dokumentovano u prirodnom okruženju.[2] Veruje se da su veliki ljiljci nosioci i prenosioci virusa iako sami ne oboljevaju. Kada se osoba zarazi, bolest se može širiti i među ljudima. Muškarci koji su preživeli bolest, mogu je prenositi putem sperme i do dva meseca. Da bi se postavila dijagnoza, najpre se isključuju druge bolesti sa sličnim simptomima kao što su malarija, kolera i druge virusne hemoragične groznice. Da bi se potvrdila dijagnoza, uzorci krvi se ispituju na virusna antitela, virusnu RNK, ili na sam virus.[1]

Prevencija uključuje smanjivanje prenošenja bolesti sa obolelih majmuna i svinja na ljude. To se može učiniti proveravanjem da li su takve životinje zaražene i ubijanjem i pravilnim odlaganjem tela ako se otkrije bolest. Takođe, korisno je pravilno kuvanje mesa i nošenje zaštitne odeće prilikom rukovanja mesom, kao i nošenje zaštitne odeće i pranje ruku u okruženju obolele osobe. Naročito je potrebno pažljivo rukovati uzorcima telesnih tečnosti i tkiva obolelih ljudi.[1]

Ne postoji posebno lečenje za bolest; zaraženoj osobi se pomaže davanjem oralne terapije rehidratacije (da pije vodu koja je malo slatka i slana) ili intravenskim tečnostima.[1] Bolest ima visoku stopu smrtnosti: često od nje umire od 50% do 90% obolelih od virusa.[1][3] EVD je najpre identifikovan u Sudanu i Demokratskoj Republici Kongo. Bolest se tipično javlja epidemijski u tropskim regionima podsaharske Afrike.[1] Od 1976. godine (kada je bolest prvo identifikovana) do 2013, godišnje se zarazi manje od 1.000 ljudi.[1][4] Najveća epidemija do danas je tekuća epidemija ebole u zapadnoj Africi 2014., koja je pogodila Gvineju, Sijera Leone, Liberiju i verovatno Nigeriju.[5][6] Do avgusta 2014. godine identifikovano je preko 1600 slučajeva.[7] U toku su napori da se razvije vakcina; međutim, vakcina još uvek ne postoji.[1]

VirusUredi

Ebola je grupa virusa (Genus Ebolavirus) koja kod čoveka izazivaju oboljenje: hemoragična groznica ebola ili virusno oboljenje ebola (ICD-10: A98.4).[1] Simptomi ove bolesti se obično javljaju u periodu od 2 dana do 3 nedelje posle zaraze, a to su groznica, bolovi u grlu i mišićima, i glavobolja.[1] Kasnije ih prate mučnina, povraćanje i dijareja, uz oslabljenu funkciju jetre i bubrega.[1] U ovoj fazi kod nekih pacijenata se javlja krvarenje.[1]

Bolest se prenosi tako što osobe dolaze u dodir sa krvlju ili drugim telesnim tečnostima inficiranih životinja, kao što su majmuni i veliki ljiljci.[1]Za velike ljiljce se smatra da su prenosioci ove bolesti od koje sami ne oboljevaju.[1] Kada se jednom zarazi osoba, bolest se može preneti sa te osobe na drugu.[1] Muškarci koji prežive zarazu ebolom, mogu da polnim putem prenesu zarazu još do dva meseca.[1] Da bi se utvrdila dijagnoza, potrebno je isključiti bolesti koje imaju slične simptome: malariju, koleru i druge hemoragične groznice.[1]

Ne postoji posebna metoda lečenja za pacijente zaražene virusom ebola. Pacijentima se pomaže oralnom terapijom rehidratacije, ili intravenskim tečnostima.[1] Bolest ima visoku stopu smrtnosti, koja ide do 90%.[1] Epidemije se tipično pojavljuju u tropskim oblastima Subsaharske Afrike.[1] Bolest je prvi put identifikovana 1976. u Sudanu i DR Kongo.[1] Do 2012. inficirano je manje od 1000 ljudi.[1]

Znaci i simptomiUredi

 
Simptomi ebole.

Znaci i simptomi ebole obično počinju naglo, sa pojavom gripe, koju karakteriše umor, povišena telesna temperatura, glavobolja, zajedno sa bolom u mišićima i stomaku. Povraćanje, dijareja i gubitak apetita, takođe su uobičajeni. Manje zastupljeni simptomi su bolovi u grlu, grudima, štucanje, gubitak daha, i otežano gutanje. Prosečno vreme između zaraženja virusom i pojave prvih simptoma (vreme inkubacije) je 8 do 10 dana, ali može da varira između 2 i 21 dana. Na koži, ebola se može manifestovati u vidu osipa (u oko 50% slučajeva). Rani simptomi mogu biti slični malariji, denga groznici, ili drugim tropskim groznicama, pre nego što bolest napreduje u krvavu fazu.

UzrokUredi

EVD kod ljudi uzrokuju četiri vrste iz roda Ebolavirus koji sadrži pet virusa. Te četiri vrste su Bundibugyo virus (BDBV), Sudan virus (SUDV), Tajvanski šumski virus (TAFV) i jedan koji se jednostavno naziva Ebola virus (EBOV, ranije Zairski Ebola virus).[8][9] EBOV, vrsta Zairski ebolavirus, je najopasniji među virusima za koje je poznato da uzrokuju EVD, i on je odgovoran za najveći broj epidemija.[10] Za peti virus, Reston virus (RESTV), se smatra da ne uzrokuje bolest kod ljudi, ali da može da uzrokuje bolest kod drugih primata.[11][12] Svih pet virusa su blisko srodni sa marburgvirusima.[8]

 
Elektronska mikrografija Ebola virusnog viriona

VirologijaUredi

Ebolavirusi sadrže jednolančane, neinfektivne RNK genome.[13] Ebolavirusni genomi sadrže sedam gena uključujući 3'-UTR-NP-VP35-VP40-GP-VP30-VP24-L-5'-UTR.[14][15] Genomi pet različitih ebolavirusa (BDBV, EBOV, RESTV, SUDV i TAFV) se razlikuju u sekvencama i broju i lokacijama genskih preklapanja. Kao i drugi filovirusi, ebolavirusni virioni su filamentozne čestice koje se mogu pojaviti u obliku pastirske kuke, i oni mogu da budu spiralni, toroidni ili razgranati.[15][16] U opšem slučaju, ebolavirioni su široki 80 nanometera (nm), a mogu da budu dugi do 14,000 nm.[17]

GalerijaUredi

Vidi jošUredi

ReferenceUredi

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 "Ebola virus disease Fact sheet N°103". World Health Organization. March 2014. http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs103/en/. pristupljeno 12. 4. 2014..  Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "WHO2014" je zadan više puta s različitim sadržajem
  2. "2014 Ebola Virus Disease (EVD) outbreak in West Africa". Apr 21 2014. http://www.who.int/ith/updates/20140421/en/. pristupljeno 3. 8. 2014.. 
  3. C.M. Fauquet (2005). Virus taxonomy classification and nomenclature of viruses; 8th report of the International Committee on Taxonomy of Viruses. Oxford: Elsevier/Academic Press. str. 648. ISBN 9780080575483. http://books.google.ca/books?id=9Wy7Jgy5RWYC&pg=PA648. 
  4. "Ebola Viral Disease Outbreak — West Africa, 2014". 27. 6. 2014.. http://www.cdc.gov/mmwr/preview/mmwrhtml/mm6325a4.htm?s_cid=mm6325a4_w. pristupljeno 26. 6. 2014.. 
  5. "CDC urges all US residents to avoid nonessential travel to Liberia, Guinea, and Sierra Leone because of an unprecedented outbreak of Ebola.". 31. 7. 2014.. http://wwwnc.cdc.gov/travel/notices/warning/ebola-liberia. pristupljeno 2. 8. 2014.. 
  6. "Outbreak of Ebola in Guinea, Liberia, and Sierra Leone". 4. 8. 2014.. http://www.cdc.gov/vhf/ebola/outbreaks/guinea/index.html. pristupljeno 5. 8. 2014.. 
  7. "Ebola virus disease update - West Africa". Aug 4, 2014. http://www.who.int/csr/don/2014_08_04_ebola/en/. pristupljeno 6. 8. 2014.. 
  8. 8,0 8,1 Hoenen T, Groseth A, Feldmann H (July 2012). "Current Ebola vaccines". Expert Opin Biol Ther 12 (7): 859–72. PMC 3422127. PMID 22559078. doi:10.1517/14712598.2012.685152. 
  9. Peterson AT, Bauer JT, Mills JN (2004). "Ecologic and Geographic Distribution of Filovirus Disease". Emerging Infectious Diseases 10 (1): 40–47. PMC 3322747. PMID 15078595. doi:10.3201/eid1001.030125. 
  10. Kuhn JH, Becker S, Ebihara H, Geisbert TW, Johnson KM, Kawaoka Y, Lipkin WI, Negredo AI, Netesov SV, Nichol ST, Palacios G, Peters CJ, Tenorio A, Volchkov VE, Jahrling PB (December 2010). "Proposal for a revised taxonomy of the family Filoviridae: Classification, names of taxa and viruses, and virus abbreviations". Archives of Virology 155 (12): 2083–103. PMC 3074192. PMID 21046175. doi:10.1007/s00705-010-0814-x. 
  11. Spickler, Anna. "Ebolavirus and Marburgvirus Infections". http://www.cfsph.iastate.edu/Factsheets/pdfs/viral_hemorrhagic_fever_filovirus.pdf. 
  12. "About Ebola Virus Disease". http://www.cdc.gov/vhf/ebola/about.html. pristupljeno 18 October 2014. 
  13. Pringle, C. R. (2005). "Order Mononegavirales". u: Fauquet, C. M.; Mayo, M. A.; Maniloff, J. i dr... Virus Taxonomy – Eighth Report of the International Committee on Taxonomy of Viruses. San Diego, US: Elsevier/Academic Press. str. 609–614. ISBN 0-12-370200-3. 
  14. Feldmann H, Geisbert TW (March 2011). "Ebola haemorrhagic fever". Lancet 377 (9768): 849–62. PMC 3406178. PMID 21084112. doi:10.1016/S0140-6736(10)60667-8. 
  15. 15,0 15,1 Stahelin RV (June 2014). "Membrane binding and bending in Ebola VP40 assembly and egress". Front Microbiol 2014 (5): 300. PMC 4061899. PMID 24995005. doi:10.3389/fmicb.2014.00300. 
  16. Ascenzi P, Bocedi A, Heptonstall J, Capobianchi MR, Di Caro A, Mastrangelo E, Bolognesi M, Ippolito G (June 2008). "Ebolavirus and Marburgvirus: insight the Filoviridae family". Mol Aspects Med 29 (3): 151–85. PMID 18063023. doi:10.1016/j.mam.2007.09.005. 
  17. Chippaux JP (October 2014). "Outbreaks of Ebola virus disease in Africa: the beginnings of a tragic saga". J Venom Anim Toxins Incl Trop Dis 20 (1): 44. PMC 4197285. PMID 25320574. doi:10.1186/1678-9199-20-44. 

LiteraturaUredi

Spoljašnje vezeUredi