Dušan Kovačević
Dušan Kovačević (rođen 12. jula 1948. godine u Mrđenovcu[1] pored Šapca), književnik, dramski pisac i scenarista.
| Dušan Kovačević | |
|---|---|
 Dušan Kovačević, 22.10.2007. | |
| Biografske informacije | |
| Rođenje | 12. 7. 1948. Mrđenovac, FNRJ, sadašnja Srbija |
| Obrazovanje | |
| Zanimanje | dramaturg,romanopisac |
| Opus | |
| Jezik | srpski, srpskohrvatski |
| Znamenita djela | |
Maratonci trče počasni krug (1972), Ko to tamo peva (1980), Balkanski špijun (1983). | |
Život
urediGimnaziju je završio u Novom Sadu 1968. godine. Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju studirao je u Beogradu, diplomirao je na odseku Dramaturgije 1973. godine.
U TV Beogradu je radio kao dramaturg do 1978. godine. Od 1986. do 1988. radio je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu u zvanju docenta. Od 1998. godine je direktor Zvezdara teatra u Beogradu.
Dušan Kovačević je član krunskog saveta Aleksandra Karađorđevića. Izabran je za dopisnog člana SANU oktobra 2000. godine, a za redovnog člana SANU je izabran na Izbornoj skupštini 5. novembra 2009. godine. Od juna 2005. godine, do 1. oktobra 2006. godine, Dušan Kovačević je bio ambasador SCG u Portugaliji.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić dodelio mu je sretenjski orden prvog stepena 2020. godine.[2]
Političko opredeljenje
urediDušan Kovačević je po političkom opredeljenju monarhista, a nakon raspada SFR Jugoslavije znao je tu zemlju i njene vlasti, ujključujući Tita, optuživati za delovanje protiv interesa Srbije.[3] Član je krunskog saveta porodice Karađorđević.[4]
Dela
urediDebitovao sa izrazitim uspehom kod publike u Ateljeu 212 sa "desnim portretom Beograda" Maratonci trče počasni krug. Drame mu obiluju nadrealističkim humorom. Prevođene su, nagrađivane i igrane u većini jugoslovenskih pozorišnih kuća. Osim dramskih tekstova piše radio drame, TV drame i filmska scenarija (poznati su: Poseban tretman, Ko to tamo peva, Maratonci, Balkanski špijun). Dobio Sterijinu nagradu za tekst savremene drame 1974. godine, Nagradu "Miloš Crnjanski" za knjigu Drame 1983. godine, a za film Balkanski špijun (režija sa B. Nikolićem) Veliku zlatnu arenu u Puli 1984, nagradu za najbolji jugoslovenski film te godine.
Značajnije pozorišne drame
uredi- Maratonci trče počasni krug (1973)
- Radovan Treći (1973)
- Proleće u januaru (1977)
- Šta je to u ljudskom biću što ga vodi prema piću (1978)
- Limunacija (1978)
- Svemirski zmaj (1981)
- Sabirni centar (1982)
- Balkanski špijun (1983)
- Drame (1983)
- Sveti Georgije ubiva aždahu (1984)
- Klaustrofobična komedija (1991)
- Profesionalac (1990)
- Urnebesna tragedija (1991)
- Kontejner sa pet zvezdica (1993)
- Doktor Šuster (2001)
- Odabrane drame I-III (2001)
Drugi radovi
uredi- roman - Bila jednom jedna zemlja (1995)
- publikacija: Vek - za godine koje su prošle (2000)
Vanjske veze
uredi
- Сачувајмо оно што је наше (интервју, „Православље“, бр. 912, 15. март 2005)[mrtav link]
- Интервју за Б92 (1. октобар 2009)
- Безнађе се побеђује смехом („Политика“, 31. децембар 2009)
- Порнографија живота и смрти („Политика“, 9. март 2011)
- Душан Ковачевић: Ово не слути на срећан крај („Вечерње новости“, 9. јануар 2012)
- Душко Ковачевић доживео инфаркт, али се опоравља („Блиц“, 19. јануар 2012)
Reference
uredi- ↑ „Dušan Kovačević”. Dušan Kovačević. Zvezdara Teatar. Pristupljeno 26.01.2013.
- ↑ Radio televizija Srbije (15.2.2020). „Uručena odlikovanja povodom Dana državnosti”. Uručena odlikovanja povodom Dana državnosti. www.rts.rs. Pristupljeno 15.2.2020.
- ↑ „U Srbiji nije lako biti živ, ali nije lako ni biti mrtav: Dušan Kovačević o odluci da se podigne spomenik kralju Aleksandru Karađorđeviću”. Večernje novosti. 16.2.2020. Pristupljeno 6.1.2021.
- ↑ „Dušan Kovačević”. Dušan Kovačević. Pristupljeno 6.1.2021.