Druga prizrenska liga
Druga prizrenska liga je vojno-političko udruženje koje je formirala nemačka obaveštajna služba (Abver) krajem 1943. godine u Prizrenu, Kosovo i Metohija, uz učešće Džafera Deve, Bedrija Pejanija, Ismeta Krejzijua i drugih albanskih kolaboracionista, a u cilju podrške realizaciji koncepta Velike Albanije.[1] Druga prizrenska liga je dobila ime u čast Prizrenske lige formirane 1878. godine.
Projekat Velike Albanije je imao podršku Musolinija nakon italijanske okupacije Albanije 1939. godine. Teritorija italijanske okupacione zone je obuhvatala i najveći deo Kosova i Metohije. Italijani su u cilju sprovođenja kontrole nad Kosovom i Metohijom formirali Ljuboten bataljon čiji sastav su činili lokalni Albanci. Kada je Italija kapitulirala 8. septembra 1943. godine, nemačka obaveštajna služba (Abver) je formirala Drugu prizrensku ligu da bi uz pomoć Albanaca imala kontrolu nad teritorijom Kosova i Metohije. Bedri Pejani je postavljen za predsednika a Redžep Mitrovica za sekretara centralnog komiteta. U cilju realizacije nemačkih interesa Bedri Pejani, jedan od osnivača lige, je formalno ponudio u pismu poslatom Hajnrihu Himleru da se Albanci regrutuju u sastav nemačke vojske (Vermaht) a zauzvrat molio pomoć u ostvarenju projekta Velike Albanije. Realizacijom plana nemačke obaveštajne službe je došlo do preuzimanja Ljuboten bataljona formiranja dve SS divizije u koje su regrutovani Albanci sa Kosova i Metohije. Jedna od njih je i ozloglašena 21. SS divizija Skenderbeg. Na vrhuncu svoje moći Druga prizrenska liga je imala oko 15.000 članova, od kojih je bilo 6.491 regrutovanih u ove dve divizije i oko 300 pripadnika zloglasne 13. SS divizije Handžar. Iako su članovi Druge prizrenske lige pokušavali da se predstave kao isključivo antikomunistička organizacija, mnogi članovi lige su delili fašistička uverenja sa svojim nemačkim mentorima.
Kada je pred kraj rata sprovođena operacija za uništenje nemačke grupe armija E prilikom njenog povlačenja iz Grčke, nije izvršeno neutralisanje balista na Kosovu i Metohiji koji su i dalje kontrolisali teritoriju Kosova i Metohije. Pri balistima su se nalazili članovi engleske vojne misije. Početkom novembra 1944. godine su predstavnici Druge prizrenske lige i balisti odlučili da formiraju četiri grupe otpora na Kosovu i Metohiji. Jedna koja će delovati na području Skopske Crne Gore, druga na području Šar planine, treća u Drenici a četvrta na Kopaoniku. Druga prizrenska liga je osnivala svoje komitete koji su održavali vezu sa balistima, regrutovali nove baliste i snabdevali baliste oružjem, hranom i opremom. Smatrali su da će u Albaniji doći do iskrcavanja Britanske armije zbog njihove pobune. Skenderbeg divizija je bila loše opremljena a njeni pripadnici nedovoljno obučeni. Krajem rata je 30. avgusta 1944. godien bila prisiljena da se povuče iz Debra a uticaj sila osovine na ligu počinje da nestaje. Kada su komunisti preuzeli vlast u Albaniji u novembru 1944. liga je prestala da postoji.
Povezano uredi
Izvori uredi
- ↑ [1] Arhivirano 2014-10-20 na Wayback Machine-u „Knjiga o Kosovu“, Dimitrije Bogdanović