Druga beogradska gimnazija

Druga beogradska gimnazija

Zgrada gimnazije na Zelenom vencu
Zgrada gimnazije na Zelenom vencu

Tip državna

Druga beogradska gimnazija osnovana je ukazom Namesništva, a u ime maloletnog kneza Milana Obrenovića , 11. avgusta 1870. godine pod nazivom Palilulska polu gimnazija[1][2]. Prvi direktor gimnazije bio je Dimitrije Nešić.

Promena imenaUredi

Aktom od 7. novembra 1875. odlučeno je da se škola nazove Druga niža gimnazija beogradska.

Školske 1887/88 otvoren je šesti razred i rešenjem od 9. septembra 1887. dobila je ime Druga beogradska gimnazija.

Godine 1889. održani su prvi "ispiti zrelosti" sa učenicima koji su završili sedmi razred. Osmi razred je uveden dve godine kasnije.

1898. pripojena su ovoj školi sva odeljenja ukinute Realke i iste godine je ponovo menjano ime u Gimnazija Vuka Stefanovića Karadžića.

Ime Druga beogradska gimnazija je vraćeno 1904. godine a posle otvaranja ženske gimnazije, 1909., škola je dobila ime Druga muška gimnazija.

Tek 1955. škola je postala mešovita, tj. gimnaziju su počele da pohađaju i učenice, i vratila se na staro ime Druga beogradska gimnazija.

Rešenjem Narodnog odbora opštine Stari grad br 674/1 od 28. decembra 1959. gimnazija dobija ime - Gimnazija "Ivo Lola Ribar"

SeobeUredi

Škola je zajedno sa imenom menjala i lokacije na kojima se nalazila.

Od 1897. godine nalazila se u Bulevaru kralja Aleksandra, a između Vlajkovićeve i placa na kome se nalazi Skupština, pored Panđeline zgrade. Godine 1910. preseljena je u veoma lepu novopodignutu zgradu u Makedonskoj ulici, gde je ostala do 1941. godine. Zgrada je tada gotovo potpuno srušena za vreme aprilskog bombardovanja, a škola preseljena u zgradu Realke u Uzun Mirkovoj.

Posle Drugog svetskog rata škola je pola godine radila u prostorijama Prve ženske gimnazije kod Tašmajdana, a zatim u Trećoj muškoj u Njegoševoj.

Zgrada u Makedonskoj je delimično obnovljena i gimnazija se vratila u svoju kuću septembra 1947. godine, ali je srušena 1960. godine i na njenom mestu je podignut soliter „Politike“. To je ponovo dovelo do serije seoba gimnazije.

Jedno vreme se nalazila u zgradi Pete beogradske gimnazije na Tašmajdanu (1961—1964), potom u zgradi srednje elektrotehničke škole „Nikola Tesla“ u ulici narodnog fronta (1964—1965), da bi se na kraju preselila u sadašnju zgradu na Zelenom vencu[3].

Promena delatnostiUredi

Od 1977. godine, postaje srednja škola u kojoj su se obrazovali kadrovi društvenog usmerenja prevodilačke i muzejsko-arhivske struke[1].

Osamdesetih godina imala je dva naziva: Škola za obrazovanje kadrova prevodilačke struke "Ivo Lola Ribar" i Jezička škola "Druga beogradska gimnazija Ivo Lola Ribar" nova su imena[1].

Filološka gimnazijaUredi

Godine 1988. Prosvetni Savet SR Srbije i GSIZ usmerenog obrazovanja Beograda odlučuju da osnuju Filološku gimnaziju. Druga beogradska gimnazija je odabrana kao eksperimentalna škola[1]. Eksperiment je trebalo da traje osam godina, međutim, 1991. škola dobija naziv Filološka gimnazija, kada je i broj jezika sa uobičajena četiri (engleski, nemački, francuski, ruski) proširen dodavanjem španskog, italijanskog, kineskog i japanskog[1].

Škola od nacionalnog značajaUredi

Ova škola je, od strane Vlade republike Srbije, 10. maja 2007. proglašena za školu od posebnog nacionalnog značaja, pored Matematičke, Prve kragujevačke gimnazije i Gimnazije u Karlovcima[2][4].

Profesori i učenici Druge beogradske gimnazijeUredi

Profesori - akademiciUredi

Četrdeset tri nastavnika Druge beogradske gimanazije su postali članovi Srpske akademije nauka i umetnosti ili Srpskog učenog društva. Među njima su bili

Učenici — akademiciUredi

Učenici gimnazije koji su postali članovi Srpske akademije nauka i umetnosti i članovi Jugoslovenske akademije znanosti i umetnosti:

Ostali poznati direktori i profesoriUredi


Ostali poznati učeniciUredi

Drugu beogradsku gimnaziju su pohađali i:

IzvoriUredi

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Zvaničan sajt Filološke gimnazije
  2. 2,0 2,1 Aktuelnosti
  3. Izveštaji o radu škole, Druga beogradska gimnazija „Ivo Lola Ribar“, Beograd, 1963
  4. Zvaničan sajt Republike Srbije
  5. "100 godina Druge beogradske gimnazije", Beograd, 1970
  6. Virtualna biblioteka Matematičkog fakulteta: „Коста Стојановић живот и дело“, др Radmilo Pešić, pristup 4. april 2013
  7. * Филолошка гимназија Београд: „Знаменити професори и ђаци“, приступ 3. април 2013
  8. "100 godina Druge beogradske gimnazije", Beograd, 1970
  9. РТС :: Сурдулички мученици проглашени свецима
  10. [1]

GalerijaUredi