Дреновац (Шабац)

(Preusmjereno sa stranice Drenovac (Šabac))
Za ostale upotrebe, v. Дреновац (razvrstavanje).


Координате: 44° 52′ 02" СГШ, 19° 42′ 20" ИГД
Дреновац је насеље у Србији у општини Шабац у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 2035 становника.

Дреновац

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Управни округ Мачвански
Општина Шабац
Становништво
Становништво (2011) Decrease 2035
Положај
Координате 44°52′02″N 19°42′20″E / 44.867166°N 19.705666°E / 44.867166; 19.705666
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 72 m
Дреновац na mapi Srbije
Дреновац
Дреновац
Дреновац (Srbije)
Остали подаци
Поштански број 15212
Позивни број 015
Регистарска ознака ŠA

У Мачви, тачније у њеном источном делу, 12 km северозападно од Шапца, уз саму обалу реке Саве, смештено је село Дреновац. Дреновачки атар захвата површину од 4217 ha и други је по величини међу селима која припадају општини Шабац.

Историја uredi

Дреновац се први пут у писаним документима спомиње још у Раваничкој повељи кнеза Лазара Хребељановића из 1381. године, под називом „Дреновци” и, заједно са Богатићем (под именом „Боговић”), једини у Мачви носи своје старо име. Захваљујући Раваничкој повељи знамо да је Дреновац, неким чудом, задржао своје прво познато име. Становници Дреновца, дакле, имају чиме да се поносе. То је древност имена села, које је, ето, старије и од самог имена Шапца.

Веома интересантне записе о Дреновцу објавио је уважени руски научник – истраживач, Павел Аполонович Ровински, који је 1868/69. године боравио у Дреновцу и приказао значајне појединости везане за село и његове становнике у другој половини XIX века. Из записа се виде обичаји, положај жене у ондашњем српском друштву, али и податак да је Дреновац веома рано уређен у модерно српско село.

Основна школа uredi

Школски летопис говори да се „село Дреновац првобитно служило са основном школом која се налазила између Шеварица и Дреновца. Том школом су се служила и села: Шеварице, Причиновић, Табановић и Узвеће”.

Наш познати историчар, Милан Ђ. Милићевић, тврди да је школа у Дреновцу отворена 1851. године. Међутим, ово је само делимично тачно. Школа се помиње знатно пре тог датума, пa сe после тога једно време не помиње. Јован Гавриловић каже да 1844. године село Дреновац има 135 кућа и 829 душа. Има цркву парохијску и школу.

Школа је била смештена по кућама, углавном између Дреновца и Шеварица, све док народ није добровољним прилозима скупио новац за подизање прве основне школе 1864.године, на земљи народног посланика Михаила Гератовића.

Данашњи изглед зграде потиче из 1944. године, када је уприличена прослава поводом новоизграђене школе. Прибележено је да је после ослобођења највећи разред у Мачви имао учитељ Обрад Перић са 100 полазника.

Црква uredi

Црквена општина у Дреновцу за време свог постојања имала је две цркве. Стара црква је била посвећена Светим архистратизима Гаврилу и Михаилу, и нова црква посвећена Вазнесењу Господњем.

Црква Вазнесењу Господњем uredi

Црква Вазнесења Господњег подигнута је 1864 године по наређењу кнеза Михаила М. Обреновића, а освећена је 1865 године за време почившег епископа Мојсеја. Имала је облик лађе са торњем (звоником) у коме су била три велика звучна звона, а поред тога имала је једно кубе над солејом, покривена је црепом, врло пространа и попатосана мермером. Црква је подигнута настојањем тадашњег свештеника Милоша Гавриловића родом из Добрића и сеоског кмета Алексе Мостића. Црква је претрпела и велико страдање за време великог рата када јој је срушен звоник мислећи да је ту непријатељска осматрачница. Обновљена је 1923 године по наређењу Александра Карађорђевића, а за време епископа шабачког Михаила. За врeме обнове цркви није враћен пређашњи облик, него је на тадашњим остатцима довршена, и тада је извршена комплетна обнова храма.

Црква светим архистратизима Гаврилу и Михаилу uredi

Пре цркве Вазнесењу Господњем постојала је и стара црква која је била од дрвета, а посвећена светим архистратизима Гаврилу и Михаилу.Сведочење о постојању ове цркве нашли смо у олтару нове цркве где је записано да је постојала црква светих архангела и да је служила више од 400 година пре подизања нове цркве. Налази се између атара Дреновачког и Шеваричког на месту које се зове Каловица. Служила је као парохиска црква за више села у Мачви. Та села су: Дреновац, Шеварице, Мачвански Причиновић, Узвеће. Први писани споменици о постојању ове цркве датирају из 1727-1735 године за време свештеника Мојсеја Стојановића. Више пута је рушена и обнављана. Последњи пут је обновљена пред аустро-турски рат и српски устанак. Стара црква служила је све до 1864 године када је подигнута нова. Касније 1898 године будући склона паду, срушена је а камени часни престо пренет је у нову цркву где се и данас налази. У порти старе цркве постојало је и гробље где је сахрањен велики број сврштеника, спомиње се негде број око 26. Већини њих се не зна име али нека су остала сачувана. Предање о старој цркви није заборављено, родила се идеја да се старо црквиште рашчисти, уреди и обнови храмовна слава. То је и учињено 26 јула 2008.године након 110 година служена је служба у славу и част светих архангела, а чинодејствовали су: архијерејски намесник поцерски Драган Петровић, парох дреновачки Слободан Стојићевић, парох шеварички Душко Грујић, парох причиновачки Радован Симеуновић, парох Илија Исаиловић из Узвећа. Овом службом родила се идеја о обнови овог храма на месту где се црква некада налазила. Заједничким снагама а у славу Божију кренуло се ка реализовању овог циља.

Становништво uredi

Највећи број досељених дреновачких фамилија је „из Босне 12, из Херцеговине 11, из Јадра 8, из Црне Горе 5, по 3 из Подгорине и Семберије, по 2 из Тамнаве и Поцерине, и по 1 досељена фамилија из Лике, Посавине, Баната, Бачке, Срема, Рађевине и Мачве. Не зна се порекло 14 фамилија“.

Досељени у XIII веку uredi

Из Херцеговине су: ГЕРАТОВИЋИ (Никољдан, 30-10 к), МАКЕВИЋИ (Никољдан, 62 к) од њих су СТОКИЋИ (4 к), ШОБИЋИ (Ђурђевдан, 62 к) име добили по Шоби, оборкнезу, од њих су ЈЕЛИЋИ (24 - 8 К), БОЖИЋИ (Ђурђевдан, 5-2 к).

Из Босне су досељени КОЈИЋИ (Аранђеловдан, 9-1 к), ЛУКИЋИ I (Митровдан, 4 к), и НЕШИЋИ (Игњатије, 1 к). БУРМАЗЕВИЋИ (Алимпије, 10-2 к), старином су од Плава (Горњи Лим). ЈОВАНОВИЋИ (Јовањдан, 6-7 к), досељени из Горњег Добрћа (Јадар). МАКСИМОВИЋИ (Степањдан, 12 - 4 к), дошли из Доње Бадање у Јадру.

Досељени почетком XIX века uredi

Из Црне Горе су: МИЛУТИНОВИЋИ I (Јовањдан, 20-5), од рода Васарића; по предању, доселила су се три брата, од којих су данашњи потомци још у Засавици и Прњавору, НОВКОВИЋИ (Миољдан, 2-2 к) и од  њих АВРИЋИ (14-6 к).

Из Херцеговине: МОСТИЋИ (Јовањдан, 4-3 к), од рода Коначанских, из Бијелог Поља; један су род са МАРИЧИЋИМА (4 к) њихови преци били су у Срему, у некој бежанији, те једни застану у Руми - и од њих су данашњи Атанацковићи, РАДОВАНОВИЋИ (Аранђеловдан, 4-2 к), доселили се Мијајло и Костадин из села Лукавац код Невесиња, СТОЈИНОВИЋИ (Томиндан, 12-1 к).

Из Босне су: ГАЗИБАРИЋИ (Митровдан, 7-3 к); по предању досељена су три брата , од којих један застане у Прњавору, доскора их је ту било, други остане у Срему после бежаније, а трећи се задржао у Дреновцу. ПЕРИЋИ, звани Брђански (Ђурђевдан, 1-2 к); ПОПОВИЋИ (Јовањдан, 7 к); доселио их неки поп. РЕЉИЋИ (Никољдан, 17-3 к); од  њих има одсељених у Равњу, СПАСОЈЕВИЋИ (Трифундан, 2-1 к); прво, били насељени у Салашу Црнобарском. ПАЈТИЋИ I  (Врачи, 6-2 к); по предању, дошла су два брата, од којих један, после бежаније, остане и насели се у околини Вршца.

Из Подгорине дошли су САВКОВИЋИ (Мрата, 20-4 к), ГАЈЧАНСКИ (Аранђеловдан, 4-5 к); из села су Лесковице (мала Гајчани, по којој су и добили данашње име), СРНДАЉЧЕВИЋИ (Никољдан, 5-3 к); из Сандаља, код Ваљева, и звали се Срндаљци, затим - Срндаљчевићи.

Од Јадра су: КОВАЧЕВИЋИ (Ђурђиц, 1-2 к); исти су род са Ковачевићима у Липолисту, и Ковачевићима (Џиновићима  и Мартићима) у Рибарима, СИМИЋИ (Јовањдан, 16-8 к) од Зебића, из Недељица; исти су род са Џиновићима I  у Рибарима.

РАКИЋИ (Степањдан, 6-2 к), дошли из Црниљева, у Тамнави. СТАНКОВИЋИ, звани Сремчевићи, (Никољдан, 8-2 к), дошли из Срема, ДОБОШАРЕВИЋИ (Ђурђевдан, 2-1 к), од Рађевине, од њих су презимењаци им у Бановом Пољу.

Из Лике су насељени БОРТИЋИ (Петковача, 1-1 к); ПАВЛОВИЋИ (Алимпије, 5-1 к); од Недића из Галовића, у Тамнави, САВИЋИ (Петковача, 2 к); воде порекло од Јована, досељеног из Владимираца, у Посавини, ИЛИЋИ (Степањдан, 1 к); доселио се Филип, из Корените, у Јадру; од њих је отишао Илија у Црну Бару, и од њега су данашњи Илићи II, звани Влајковићи, ГАЈИЋИ (Никољдан, 11-2 к); воде порекло од Илића из Милине, у Јадру.

Из Босне су дошли: МАРЈАНОВИЋИ (Степањдан, 1 к); из Г. Чађевице, доселила се браћа Давид и Крста, МИЛЕКИЋИ (Петковача, 6-1 К), ПЕЈКИЋИ (Ђурђевдан, 7-3 к); доселила се баба Пејка, са два унука; по предању, баба је убила Турчина, и морала са унуцима побећи. Не знају порекло: ВАСИЋИ (Никољдан, 6-2 к); један су род са Васићима у Табановићу, ВЛАДИМИРОВИЋИ (Никољдан, 1 к), ДАМЈАНОВИЋИ (Врачи, 3 к), ЂОРЂЕВИЋИ (Никољдан, 4-3 к), МИЛУТИНОВИЋИ  II (Митровдан, 2 к), од засавичких, МИРКОВИЋИ (Митровдан, 9-1).

Не знају порекло: АРСИЋИ (Ђурђиц, 5-4 к), ВУКОВИЋИ (Ђурђевдан, 7-2 к), ЂОКИЋИ (Никољдан, 1 к), МАРКОВИЋИ (Степањдан, 3 к) и РИСТИЋИ (Никољдан 10-1 к).

Досељени крајем XIX и почетком XX века uredi

У време босанско-херцеговачке буне, 1875. године, побегли су из Семберије преци данашњих фамилија: ЈОВАНОВИЋИ II (Ђурђиц, 2-1 к); пребегао Андрија из Доњег Црниљева, МАСТАЛОВИЋИ (Трифундан, 4 к), из Даздарева, САВАТИЋИ (Јовањдан , 2-1 к); пребегао Михајло, из Дворова. АЛИМПИЋИ (Степањдан, 3-1 к); из Накучана, у Поцерини; доселио се Живан, који је био шумар. ЈАНКОВИЋИ (Алимпије, 9-5 к), из Милине, у Јадру. ТОМИЋИ (Лучиндан, 2-2 к), од Јадра. РАДИШИЋИ (Никољдан, 2-3 к); доселила се браћа Глиша и Тоша, из Шајкаша (у Банату), 1880. године. ЛУКИЋИ II (Митровдан, 4-2 к), потичу од Макевије, кога је мати довела из Велике Врањске, у Поцерини (1880. године). БАУЕРИ (Јовањдан, 1-1 к); доселио се Јован, ковач из Новог Садач Не знају порекло: БОЖИЋИ II (Јовањдан, 5-2 к), ПАЈТИЋИ II (Никољдан, 9-1 к) и ГАЈЧАНСКИ II (Степањдан, 4к), потичу од неког Синђелића.[1]

Демографија uredi

У насељу Дреновац живи 1878 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,3 година (40,5 код мушкараца и 42,1 код жена). У насељу има 791 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,96.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 3092 [2]
1953. 3207
1961. 3083
1971. 2810
1981. 2629
1991. 2446 2404
2002. 2508 2345
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
2.260 96,37%
Роми
  
10 0,42%
Хрвати
  
3 0,12%
Муслимани
  
3 0,12%
Југословени
  
3 0,12%
Румуни
  
2 0,08%
Македонци
  
1 0,04%
непознато
  
53 2,26%


Референце uredi

  1. Зоран Радовановић Огњиште школе у Дреновцу, Заслон; „Драган Срнић“, Шабац, 2004, 256 страна, UDK 373.3/.4(497.11) "1864/2004" ISBN 86-7825-051-8
  2. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  3. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  4. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Литература uredi

  • Зоран Радовановић Огњиште школе у Дреновцу, Заслон; „Драган Срнић“, Шабац, 2004, 256 страна,

UDK 373.3/.4(497.11) "1864/2004" ISBN 86-7825-051-8 COBISS.SR-ID 114456844 Тираж: 1000. Рецензент: проф. др Павле Ковачевић.

Спољашње везе uredi