Dragoljub Jovanović Ljube
Dragoljub Jovanović - Ljube (1924-2018), bio je osnivač i prvi direktor Spomen-parka Kragujevački oktobar, društveni radnik koji se bavio izgradnjom kulture sećanja na Kragujevački masakr, a u javnosti je ostao poznat kao poslednji Kragujevčanin koji je preživeo streljanje.[1][2]
| Dragoljub Jovanović | |
|---|---|
| Rođenje | 1924 Mečkovac |
| Smrt | 2018 Kragujevac |
| Etnicitet | Srbin |
| Zanimanje | Društveni radnik |
| Poznat/a po | Poslednji čovek koji je preživeo Kragujevački masakr, Osnivač i prvi direktor Spomen-parka Kragujevački oktobar |
| Suprug/a | Radmila Jovanović |
| Nagrade | Zlatna medalja za zasluge |
Biografija uredi
Lični život uredi
Dragoljub Jovanović rođen je u Mečkovcu (današnje Ilićevo) 6. februara 1924. godine, u seljačkoj porodici.[3] Preživeo je streljanje 1941. godine, kada je pogođen sa 12 metaka.[4] Nakon rata jedno vreme je bio učitelj, da bi se kasnije uključio u izgradnju Spomen parka Kragujevački oktobar i zatim postao njegov dugogodišnji direktor.[4] Njegovo iskustvo je tokom 2010ih , dobilo veliku medijsku pažnju, kada Dragoljub ostaje jedan od poslednjih preživelih svedoka Kragujevačkog masakra. Bio je aktivan član SUBNOR-a Srbije.[4] Živeo je zajedno sa suprugom Radmilom Jovanović.[4]
Streljanje uredi
Nemci su ga pokupili u nedelju 19. oktobra 1941. dok je ocu pomagao u seoskim poslovima.[5] Zajedno sa oko 200 seljaka odveden je ispred seoske škole, gde su Nemci odvojili starije od 60 i mlađe od 16 godina, a ostale, uključujući Dragoljuba su streljali.[5] Dragoljub je pogođen 12 puta u noge, nakon čega ga je među leševima pronašla njegova majka.[5] U trenutku streljanja je imao svega 17 godina.[6] Međutim, uspeo je uspeo da se oporavi uz angažovanje porodice i lokalnog lekara.[6]
Dragoljub je svoje iskusvo izneo u dokumentarnom filmu Krvavo brojanje, koji daje svedočanstva živih svedoka streljanja u Kragujevcu i okolini tokom 19. 20. i 21. oktobra.[5][7]
Direktor Spomen parka Kragujevački oktobar uredi
Bio je prvi direktor Spomen parka Kragujevački oktobar, i jedan od inicijatora njegovog osnivanja.[4] Funkciju direktora je obavljao od 1971. do 1983.[8] Tokom njegovog mandata izgrađen je Spomen-muzej „21. oktobar“, postavljen Spomenik „Sto za jednog“ i Spomen-obeležje naroda Hrvatske, kao i tri skulpture – „Srne“, „Suđaje“ i, „Čovek bez iluzija“.[8]
Odlikovanja uredi
Dragoljub Jovanović je 2011. odlikovan Zlatnom medaljom za zasluge, zbog zasluga u očuvanju vrednosti i antifašističke borbe naroda Srbije.[9]
Vidi još uredi
Izvori uredi
- ↑ „Sećanje na streljanje u Kragujevcu” (sr-RS). N1. 2019-10-21. Pristupljeno 2021-10-23.
- ↑ „RTK | Preminuo Dragoljub Jovanović - Ljube” (sr-RS). 2018-10-17. Pristupljeno 2021-10-23.
- ↑ „Preminuo poslednji đak šumaričke "Krvave bajke" (video)”. srpskenovinecg.com. 22.10.2018.. Pristupljeno 23.10.2021.
- ↑ 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 „NIJE MRZEO NI SVOJE DŽELATE: Kako je svedok nacističkog masakra u Kragujevcu govorio o krvnicima” (sr). NOVOSTI. Pristupljeno 2021-10-23.
- ↑ 5,0 5,1 5,2 5,3 „Ispovest čoveka koji je preživeo streljanje u Kragujevcu” (en-US). 2021-10-21. Arhivirano iz originala na datum 2021-10-26. Pristupljeno 2021-10-23.
- ↑ 6,0 6,1 „Preminuo poslednji đak koji je preživeo streljanje u Šumaricama” (sr). NOVOSTI. Pristupljeno 2021-10-23.
- ↑ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Krvavo brojanje”. www.rts.rs. Pristupljeno 2021-10-23.
- ↑ 8,0 8,1 „In Memoriam Dragoljub Jovanović Ljube (1924 - 2018)”. http://spomenpark.srb.+16.2.2018.. Pristupljeno 23.10.2021.[mrtav link]
- ↑ „Zlatna medalja za zasluge - Kragujevac online - Sve o gradu na jednom mestu”. www.kragujevaconline.rs. Pristupljeno 2021-10-23.