Драгољ

(Preusmjereno sa stranice Dragolj)


Координате: 44° 12′ 60" СГШ, 20° 26′ 60" ИГД
Драгољ је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2002. било је 364 становника (према попису из 1991. било је 512 становника).

Драгољ

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Управни округ Моравички
Општина Горњи Милановац
Становништво
Становништво (2011) 364
Положај
Координате 44°13′00″N 20°27′00″E / 44.216666°N 20.45°E / 44.216666; 20.45
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 348 m
Драгољ na mapi Srbije
Драгољ
Драгољ
Драгољ (Srbije)
Остали подаци
Поштански број 32316
Позивни број 032
Регистарска ознака GM

Драгољ је једно од најпознатијих села некадашње Качерске капетаније. Није ни чудо, јер је у Драгољу живео Арсеније Лома, учесник Првог и Другог српског устанка који се налазио на челу Качерске кнежине чије је седиште било у Драгољу.

Територијална припадност uredi

Драгољ је данас једно од 62 сеоска насеља на територији општине Горњи Милановац и простире се на 1166 хектара. Драгољ је мењао своју територијално-политичку припадност. Припадао је Белановици, Љигу, Руднику, кратко време Лазаревцу, да би почетком друге половине 20.века коначно припао општини Горњи Милановац. Драгољ је периферно село своје општине, и делом своје територије граничи се са општином Љиг а делом се граничи са општином Аранђеловац.

Туризам и географија uredi

Драгољ је слабо насељено и незагађено село, а у њему се може наћи и туристички смештај.[1] Драгољ се налази близу варошице Белановице, а на 6 километара од села је врх Острвица.[2]

Село лежи у басену Качера, са леве стране реке је село, а са десне сеоски атар.[3] Село је са источне стране од Босуте одвојено реком Расловом.[3]

Село је разбијеног типа, али су куће збијеније него у осталим селима, те чини као неку средину између старовлашког и шумадијског типа села. Особито су куће ублизу по појединим засеоцима, а нарочито су збијене на сеоском атару.

У селу има шест заселака: Раковац, Селиште, Подгорје, Равниште, Под-Перишиним Брдом и Сеоски Атар.

У селу има 117 кућа, од којих је у Раковцу 19, Селишту 28, Подгорју 11, Равништу 22, Под-Перишиним Брдом 22 и на Сеоскома Атару 15 кућа.[3]

Клима uredi

У Драгољу је, као у целом Качеру и Шумадији континентална клима. Зимски период је исте дужине као у селима горњег Качера (Босуте, Заграђа, Трудеља и Драгоља) и нешто је дужи од зима у равничарским крајевима Шумадије. Кишни период је од раног пролећа па до касне јесени. Мештани се још сећају 1952. године када су пресушили сви потоци, а веће реке се свеле само на вирове. За разлику од те године, 1969. године је била велика поплава када су се сви потоци и реке излили из својих корита и направили непроцењиву штету. Магле су веома честе у јесен, али најчешће прекривају већа узвишења. У Драгољу најчешће дува северац, који некада својом снагом руши дрвеће. Температурне разлике су у селишту поред реке и до 8 степени ниже од осталих крајева.

Рељеф uredi

По конфигурацију терена село Драгољ већим делом спада у брдско-планинско подручје, док сеоски атар припада равничарском подручју где преовладавају површине подесне за обраду.

У брдско-планинском делу се налази се неколико узвишења виших од 400 метара. Међу њима су Кикови, Равништа, Драгољско брдо... Међутим за све досељене у Драгољ ове висине нису биле сметња за њихово насељавање из разлога што је већина досељених долазила од Сјенице, Ужица, Нове Вароши из знатно већих узвишења од ових у Драгољу.

Ако се погледа карта ширег подручја долине Качера види се да Драгољ представља положај са средњом висином у односу на села горњег Качера — Босуте, Варница, Заграђа, Трудеља, која су знатно виша, и села доњег Качера чије су висинске коте знатно ниже.

Историја uredi

По народном причању неки Турчин је бацио драги камен у извор, који се по томе назвао Драгољицом, а по томе је село добило име.

Тек 1718. у аустријским мапама налазимо Драгољ и Калановац (Калањевци). Овде се Козељ јавља као Кожељ, а Шутци као Штулци, Трудељ као Тврдин, Поњанице као Пољани, Варнице као Сијавица....

На сеоском атару постоји место Старо Село, близу кога је мађарско гробље. Друго мађарско гробље је у Равништу, а треће близу садашњег гробља. Два последња су са леве стране Качера. И овде се, као и у Босути, налазе исти онакви стари новци.[3]

Демографија uredi

У насељу Драгољ живи 321 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 50,0 година (48,7 код мушкараца и 51,5 код жена). У насељу има 133 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,74.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Легенда о називу села uredi

Професор Миодраг Јаћимовић забележио и објавио у збирци "Качерске легенде" 1978. године....

"Некакав Турчин носио је своју робу на коњу. Била је упекла Божја звезда. Кад је био добро ожеднио наиђе на јак извор. Одмарао се турчин крај тог извора и било му је лепо. И како да награди хладну изворску воду, баци драги камен у њу. И од тог драгог камена наста име села Драгољ"

Занимљивости uredi

Драгољ је можда једино село у Србији са стотинак кућа и три позивна броја фиксне централе. Наиме, дешава се да комшије ко је их дели само ограда, морају да позову позивни број да би успоставили везу.

Познате личности uredi

Ево неких најпозантијих личности који су живели и пореклом су из Драгоља: Арсеније Лома, Војвода качерски; Душан Дугалић, народни херој; Цветозар Радовановић Цвеле, певач; Мирко Николић Корми, режисер

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 974 [4]
1953. 971
1961. 892
1971. 726
1981. 613
1991. 512 510
2002. 364 364
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
361 99,17%
непознато
  
0 0,0%


Референце uredi

  1. „Вила Кикови, Драгољ”. Arhivirano iz originala na datum 2010-05-16. Pristupljeno 2014-08-24. 
  2. Сеоски туризам[mrtav link]
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Порекло презимена у селу Драгољ
  4. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  5. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  6. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе uredi