Доњи Матејевац
Координате: 43° 21′ 27" СГШ, 21° 57′ 01" ИГД
Доњи Матејевац је насељено место у градској општини Пантелеј на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се у Нишкој котлини на око 7 км североисточно од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 861 становника (према попису из 1991. било је 881 становника).
| Доњи Матејевац | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Нишавски |
| Град | Ниш |
| Градска општина | Пантелеј |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 861 |
| Положај | |
| Координате | 43°21′27″N 21°57′01″E / 43.3575°N 21.950333°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 345 m |
  Доњи Матејевац Доњи Матејевац (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 018 |
| Регистарска ознака | NI |
Историја uredi
Преисторијски и антички налази у атару Доњег Матејевца указују на давну насељеност сеоског простора. Сакрални објекти - цркве и црквишта - у атарима Доњег и Горњег Матејевца и посебно топоним Метох брдо са црквом Свете Тројице упућују на средњовековну насељеност ових двају села и то у облику подложничких села на црквеном властелинству. На стару средњовековну насељеност оба села посредно указује и турски попис из 1498. године у којем се помињу оба села. Доњи Матејевац, по овом попису, веће је село са 97 домаћинстава, 30 неожењених, 13 удовичких домаћинстава, 4 рајинске воденице које раде пола године и са дажбинским обавезама од 12.763 акче. Помињу се и манастири Свети Јован, који је „пуст“ и манастир Светог Николе са три калуђера. Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас, а имало је 115 кућа, 11 удовичка домаћинства, 25 самачка домаћинства.[1]
По ослобођењу од Турака Доњи Матејевац је село са 60-ак домаћинстава и око 520 становника, а године 1930. имало је 144 домаћинстава и 935 становника. Ослобођење га затиче као натурално ратарско, виноградарско и сточарско село са развијеним воденичарством. Иако напредно село, чији су поједини боље стојећи домаћини почели да откупљују земљу још за „читлучка времена“, многи становници су се радо бавили и пчеларством. Нека домаћинства су се оријентисала и на каменорезаштво.
Близина Ниша и могућности запошљавања у градској привреди подстакли су после Другог светског рата, нарочито после 1960. године, емиграцију једног дела радно способног становништва, што је довело до опадања броја становника. Паралелно с тим текао је процес професионалне и радне преструктурализације села у правцу радничких и мешовитих занимања, као и преображај села у тип приградског насеља, али су се у изгледу насеља руралне карактеристике и даље задржале. Са асфалтирањем пута према Горњем Матејевцу и Кнез Селу 1966—1967. године и са увођењем добрих саобраћајних веза, процес исељавања је успорен а ојачала дневна миграција. Истовремено испољиле су се нове тенденције засељавања радничких придошлица из удаљенијих крајева, као и појава градње пољских кућа (викендица).
Према пописним подацима у Доњем Матејевцу је 1971. године било 96 пољопривредних, 74 мешовитих и 64 непољопривредна домаћинства. На тој основи процес исељавања је око осамдесетих година 20. века скоро заустављен и наступио је поново лагани пораст становништва.
Демографија uredi
У насељу Доњи Матејевац живи 710 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,7 година (42,1 код мушкараца и 43,2 код жена). У насељу има 305 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,82.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[3] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 833 | 96,74% | ||
| Црногорци | 2 | 0,23% | ||
| Македонци | 1 | 0,11% | ||
| Бугари | 1 | 0,11% | ||
| непознато | 23 | 2,67% | ||
| м | ж | |||
| ? | 6 | 2 | ||
| 80+ | 14 | 14 | ||
| 75-79 | 13 | 17 | ||
| 70-74 | 23 | 31 | ||
| 65-69 | 24 | 24 | ||
| 60-64 | 29 | 33 | ||
| 55-59 | 23 | 26 | ||
| 50-54 | 51 | 25 | ||
| 45-49 | 39 | 41 | ||
| 40-44 | 25 | 24 | ||
| 35-39 | 23 | 31 | ||
| 30-34 | 23 | 18 | ||
| 25-29 | 31 | 22 | ||
| 20-24 | 27 | 32 | ||
| 15-19 | 29 | 18 | ||
| 10-14 | 25 | 23 | ||
| 5-9 | 22 | 20 | ||
| 0-4 | 14 | 19 | ||
| просек | 42.1 | 43.2 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 380 | 107 | 238 | 25 | 6 | 4 |
| Женски | 358 | 52 | 236 | 57 | 12 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 180 | 18 | - | - | 68 | 3 | 5 | 17 | 6 | 19 |
| Женски | 109 | 13 | - | - | 44 | 1 | 1 | 16 | 3 | 4 |
| Оба | 289 | 31 | - | - | 112 | 4 | 6 | 33 | 9 | 23 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 1 | 2 | 3 | 2 | 5 | 4 | - | - | 27 | |
| Женски | 1 | 2 | 3 | 7 | 5 | 1 | - | - | 8 | |
| Оба | 2 | 4 | 6 | 9 | 10 | 5 | - | - | 35 |
Референце uredi
- ↑ „Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ“”. Arhivirano iz originala na datum 2012-03-15. Pristupljeno 2014-08-24.
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Литература uredi
- Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 93-94.
