Доње Крњино
(Preusmjereno sa stranice Donje Krnjino)
Доње Крњино је насеље у Србији у општини Бабушница у Пиротском округу у подножју Јеремијиног брда. Према попису из 2002. било је 271 становника (према попису из 1991. било је 338 становника).
Доње Крњино | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Пиротски |
Општина | Бабушница |
Становништво | |
Становништво (2011) | 271 |
Положај | |
Координате | 43°06′16″N 22°24′29″E / 43.104333°N 22.408°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 583 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 010 |
Регистарска ознака | PI |
Координате: 43° 06′ 16" СГШ, 22° 24′ 29" ИГД
Демографија uredi
У насељу Доње Крњино живи 231 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 48,3 година (47,8 код мушкараца и 48,8 код жена). У насељу има 90 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,01.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последњих пет узастопних пописа, примећен је пад у броју становника.
Број становника се и даље смањује тако да је према незваничним подацима средином 2011. године у селу живело око 200 становника.
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 262 | 96,67% | ||
Роми | 9 | 3,32% | ||
непознато | 0 | 0,0% |
Становништво према полу и старости [3]
м | ж | |||
? | 4 | 2 | ||
80+ | 2 | 3 | ||
75-79 | 11 | 19 | ||
70-74 | 16 | 13 | ||
65-69 | 12 | 8 | ||
60-64 | 10 | 12 | ||
55-59 | 5 | 6 | ||
50-54 | 11 | 7 | ||
45-49 | 16 | 6 | ||
40-44 | 5 | 8 | ||
35-39 | 9 | 6 | ||
30-34 | 5 | 6 | ||
25-29 | 10 | 3 | ||
20-24 | 7 | 5 | ||
15-19 | 5 | 9 | ||
10-14 | 7 | 7 | ||
5-9 | 4 | 7 | ||
0-4 | 3 | 2 | ||
просек | 47.8 | 48.8 |
Домаћинства
|
|
Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 128 | 31 | 76 | 16 | 4 | 1 |
Женски | 113 | 17 | 73 | 22 | 1 | - |
Становништво према делатности коју обавља
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 58 | 11 | - | - | 18 | 1 | 9 | 3 | - | 2 |
Женски | 22 | 2 | - | - | 19 | - | - | - | - | - |
Оба | 80 | 13 | - | - | 37 | 1 | 9 | 3 | - | 2 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | - | 3 | 3 | 3 | - | - | - | - | 5 | |
Женски | - | - | - | - | 1 | - | - | - | - | |
Оба | - | 3 | 3 | 3 | 1 | - | - | - | 5 |
Галерија uredi
-
Мостић преко реке Лужнице
-
Поглед са брда према Шљивовичком вису
-
Пут према Пироту (главна улица)
-
Уличица и мостић
Галерија Доње Крњино "Етно мотиви" uredi
-
Етно мотив из села Доње Крњино
Занимљивости uredi
- Између Првог светског рата и Другог светског рата Доње Крњино као и многа околна села доживљава „демографски бум“ тако да су породице имале велики број деце и то од петоро до десеторо деце. Живело се у заједничким домаћинствима са по 20-30 укућана.
- Током Другог светског рата Доње Крњино је било под влашћу „Бугарских окупатора“ тако да је била успостављена власт од стране Бугарске и организовано школовање на бугарском језику. Старији мештани се сећају да је 8.априла 1941. године падао снег и да су тога дана бугарске трупе ушле у село.
- Педесетих година двадесетог века почиње миграција становништва. Људи су се селили „трбухом за крухом“ тако да је логично било да се иде на школовање или на „печалбу“ у Бабушницу, Пирот или Ниш али је интересантно да се велики број младих мештана селио за Београд. Тако је шездесетих година из сваке породице у Доњем Крњину бар по један потомак отишао за Београд да тамо живи и ради, оснује породицу и на крају тамо и остане.
- У селу су мештани живели по махалама а породице (фамилије) су биле познате по надимцима за поједине „фамилије“. Надимци за фамилије су добијани по неком „истакнутом претку“, занимању или слично а за неке речи је тешко наћи извор. Неке од познатих „фамилија“ су: „Милћарци“, „Корубанци“, „Баба-Велинци“, „Џоринци“, „Папуџије“, „Грданови“, „Панајотовци“, „Ђермановци“, „Ребинци“, „Џуклинови“ и „Ћириџије“. И данас се поједине породице познају по својим "старим коренима“.
- Имања која припадају мештанима: њиве, виногради, баште, травњаци, воћњаци и шуме; размештена су на падинама брда са леве и десне стране реке Лужнице. Интересантна су имена делова сеоског атара: Орловац, Ливађе, Грујина бара, Скоковје, Рид, Селиште, Ледине, Главињинци, Врвине...
Референце uredi
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9