Dogovorna ekonomija

Dogovorna ekonomija je bio ekonomski sistem u socijalističkoj Jugoslaviji, tokom razdoblja radničkog samoupravljanja. Njime je direktna podređenost društvenih preduzeća državi zamenjena sistemom uzajamnih prava i obaveza.

Između 1952-1954. godine, za novi politički sistem samoupravnog socijalizma izgrađen je nov privredni sistem, koji je plansku privredu zamenio planiranjem osnovnih proporcija. Planiranje osnovnih proporcija osiguravalo je razvitak proizvodnih snaga i sprečavalo „kapitalizmu urođenu anarhiju društvene proizvodnje i raspodele".[1] Novi privredni sistem ni izdaleka nije istisnuo državu iz privrede niti je bio dovoljno podsticajan za razmah proizvodnje.[1] No, došlo je do značajnog okretanja ka tržišnoj privredi i cene su, u načelu, počele da se obrazuju u zavisnosti od ponude i potražnje.[1]

Preduzeća su vodili radnički kolektivi, koji u svakom preduzeću djeluju nezavisno, samostalno kupuju sirovine, odredjuju vrstu, obim proizvodnje, cijenu proizvoda koje sami iznose na tržište, odredjuju sopstvene platne liste i raspodjelu profita.[2] Zbog samostalnosti poslovanja preduzeća, jugoslovenska privreda je dobrim delom bila tržišna.

Vidi jošUredi

  1. 1,0 1,1 1,2 Branko Petranović, Radnički saveti
  2. Da li je SFR Jugoslavija bila socijalisticka zemlja?