Otvori glavni meni
Dobroslav Bob Živković

Dobroslav Bob Živković godine 2011.
Rođen/a 7. maj 1962. (1962-05-07) (dob: 57)
Pirot, NR Srbija, FNRJ
Prebivalište Novi Beograd
Alma mater Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu
Zanimanje ilustrator

Dobrosav Bob Živković (Pirot, 7. maj 1962.) je srpski ilustrator.

BiografijaUredi

Diplomirao je „produkt dizajn1987. na Fakultetu primenjene umetnosti u Beogradu. Ilustracijom i stripom, uglavnom u okviru žanra naučne fantastike, bavio se od 1984. Ilustracije je objavljivao u časopisimaStudent“, „Vidici“, „Veliko dvorište“, „Zeka“ i „Tik-tak“. Ilustrovao je i korice za naučnofantastične edicije „Kentaur“, „Znak Sagite“, „Monolit“, „Zoroaster“, „Sirijus“ i „Alef“, tekstove u „Dnevnom telegrafu“ i „Evropljaninu“ i preko dvesta knjiga.[1] Stalni je ilustrator „Politikinog zabavnika“ i Kreativnog centra. Duže vreme je radio kao umetnički direktor studija „Sači i Sači“ u Beogradu. Dobio je pet nagrada Neven za najbolje ilustrovanu dečju knjigu i dva puta je nagrađivan nagradom Zlatno pero. Za rad na NF-ilustracijama dobijao je vodeće žanrovske nagrade: „Lazar Komarčić“ (1985, 1986. i 1988.[2]) i Sfera (1988).[3] Predložem je i za Andersenovu medalju, jednu od najvažnijih nagrada u stvaralaštvu za decu.[4] Živi i stvara u Novom Beogradu.[5]

KritikeUredi

Prema pisanju magazina „Mobilni“, Dobrosav Bob Živković je najpoznatiji ilustrator u Srbiji. Opisan je kao „svaštojed novih tehnologija“, zahvaljujući čemu svakog dana podari po neku dobru ilustraciju. Njegove ilustracije su okarakterisane kao lako prepoznatljive, urnebesno smešne, ali i bolesne i čudne. Detalji na njima su veoma istaknuti i neretko naglašeni, pa crteži izgledaju nakazno.[6] Što se popularnosti tiče, magazin „Student“ implicira slično, navodeći da Bob Živković ima više fanova od drugih ilustratora u Srbiji, a pozivajući se na podatke sa Fejsbuka.[7] Prema časopisu „City Magazine“ ilustracije Živkovića prosto ne mogu da ostanu neprimećene. One su duhovite, ponekad groteskne, ponekad poetične.[8] Sam autor za svoje crteže kaže da su kao vicevi, kojim iskazuje mišljenje o određenim pojavama i događajima. I sam priznaje da su oni uvek malo preterani, smešniji i apsurdniji nego kod drugih ilustratora. Pri tome, stvari koje ga nerviraju ili plaše retko crta.[9]

IzvoriUredi