Добрић (Шабац)

Добрић;
Основни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Мачвански
Општина	Шабац
Становништво
Становништво (2011)	1044
Положај
Координате	44°42′04″N 19°34′32″E / 44.701166°N 19.5755°E
Временска зона	средњоевропска:; UTC+1
Надморска висина	90 m
	Добрић Добрић (Srbije)
Остали подаци
Поштански број	15235
Позивни број	015
Регистарска ознака	ŠA

Za ostale upotrebe, v. Добрић (razvrstavanje).

Координате: 44° 42′ 04" СГШ, 19° 34′ 32" ИГД Добрић је насеље у Србији у општини Шабац у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 1044 становника. Добрић - село под гором, Село Добрић кап воде у рекама Србије само су неки од назива књига о овом селу, на граници брежуљкасте Поцерине и равне Мачве, на надморској висини од 94 до 155 метара, сконцентрисаном на левој и десној страни пута Шабац- Радовашница- планина Цер. У истроијским документима село се помиње први пут 1521. године.

Данашње село Добрић, према документима Историјског архива у Шапцу (в. Шабац у прошлости, "Историјски архив", Шабац 1970., стр,190.) спомиње се од године 1528., као средње влашко насеље, када је бројало 16 кућа... После 1533, а пре 1548. године село се разгранало, и разделило на два села: на Доњи Добрић и Горњи Добрић (Исто. стр. 235.. Први је бројао 19, а други 20 кућа.

Село је карактерисао развој разноврсне привреде - виноградарство, ратарство, сточарство...

О постанку села, у Летопису сеоске цркве записано је, а тако и предање говори, да су се у старо време у село доселила два брата Добросав и Богосав. Они су неколико година живели заједно, па се Богосав одсели мало даље од Добросава. По имену Богосава прозове се друго село - Богосавац, а по имену Добросава прозове се село Добрић. Та имена села су и до данас сачувана.

Желећи да се Србија што више насели, кнез Милош Обреновић је преко свог најмлађег брата Јеврема, господара Шапца (1816-1831) и Шабачке нахије, наредио Марку Штитарцу, кнезу од Мачве и Поцерине да прима све који долазе из крајева под Турцима, да их узима у своју заштиту и насељава у Поцерини. Тако је Добрић постао стециште свих оних који су морали од некога да се склањају, а Марко Штитарац их је узимао за своје пандуре. Под командом Марка Штитарца село се насељавало у шорове који и данас постоје.

Најаутентичнији запис о селу налази се у Летопису цркве Добрић-ске (изграђена 1827. године на темељима две раније спаљене цркве брвнаре од којих је прва саграђена 1651. године). Овај Летопис је започео веома образовани Добрић-ски парох Добривоје Мандић (завршио је богословско-учитељску школу и филозофски факултет) када је рукоположен 1926. године.

Летопис је у оригиналу пренет у монографији „Село Добрић - кап воде у рекама Србије“ (2007), аутора проф. др Слободана И. Марковић пореклом из овог села.

Школа у селу је почела са радом 1825. године и била средишна школа за седам околних села: Маове, Метковић, Грушић, Цуљковић, Радовашница, Липолист и Богосавац. Школа је најпре радила у црквеној кући, касније у згради бивше општинске суднице до изградње школе у средини села.

Први учитељи у Добрићу нису били за то школовани људи ни професионалци, већ калуђери и раскалуђери, занатлије и ислужени подофицири из Срема. Године 1899., учитељ Јован Вуксановић ударио је темељ школе у средини села. Градња је трајала 11 година, па је школска зграда завршена 1900. године. Школа је имала две простране учионице и једну канцеларију.

Године 1947., сазидана је садашња осмогодишња окружна школа, а зидали су је мештани и немачки заробљеници.

Године 1912., мештани су основали Народну књижницу која је у то време бројала 38 чланова. Исте године основали су и певачко друштво „Поцерац" Исте године у селу је основан фудбалски клуб „Будућност“. Фудбалски клуб је најбоље резултате остварио седамдесетих година двадесетога века. Паралелно са фудбалом у селу су се развијале и друге спортске дисциплине - вишебој, рвање итд.. Највише такмичарске резултате остварили су мештани у вишебоју, а у клупским такмичењима рвачки клуб „Младост“.

Демографија uredi

У насељу Добрић живи 962 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,1 година (40,0 код мушкараца и 42,2 код жена). У насељу има 369 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,27.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година	Становника




1948.	1375	^[1]
1953.	1469
1961.	1460
1971.	1385
1981.	1375
1991.	1265	1245
2002.	1232	1205

Етнички састав према попису из 2002.^[2]
Срби	1.142	94,77%
Роми	35	2,90%
Хрвати	12	0,99%
Југословени	1	0,08%
непознато	10	0,82%

Становништво према полу и старости ^[3]


	м	ж
?	1	4
80+	9	14
75-79	13	30
70-74	42	37
65-69	41	36
60-64	36	35
55-59	32	35
50-54	45	47
45-49	50	47
40-44	34	30
35-39	59	39
30-34	40	36
25-29	49	35
20-24	28	29
15-19	38	48
10-14	42	29
5-9	41	27
0-4	21	26
просек	40.0	42.2

Домаћинства

**Број домаћинстава по пописима од 1948-2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	271	316	351	335	345	348	369

**Домаћинства по броју чланова по попису од 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просечан број чланова
Број домаћинстава	69	85	63	63	40	30	11	6	1	1	3.27

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	517	173	294	33	15	2
Женски	502	101	294	94	11	2

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	347	238	-	-	28	3	11	13	2	14
Женски	179	132	-	-	9	-	-	11	2	2
Оба	526	370	-	-	37	3	11	24	4	16
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	1	5	2	5	5	-	-	19
Женски	2	1	2	8	7	3	-	-	-
Оба	3	2	7	10	12	8	-	-	19

Референце uredi

↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе uredi

Портал Србија

[1] Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

[2] Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9

[3] Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

[1]

[2]

[3]