Добрић (Шабац)

(Preusmjereno sa stranice Dobrić (Šabac))
Za ostale upotrebe, v. Добрић (razvrstavanje).


Координате: 44° 42′ 04" СГШ, 19° 34′ 32" ИГД
Добрић је насеље у Србији у општини Шабац у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 1044 становника. Добрић - село под гором, Село Добрић кап воде у рекама Србије само су неки од назива књига о овом селу, на граници брежуљкасте Поцерине и равне Мачве, на надморској висини од 94 до 155 метара, сконцентрисаном на левој и десној страни пута Шабац- Радовашница- планина Цер. У истроијским документима село се помиње први пут 1521. године.

Добрић

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Управни округ Мачвански
Општина Шабац
Становништво
Становништво (2011) Decrease 1044
Положај
Координате 44°42′04″N 19°34′32″E / 44.701166°N 19.5755°E / 44.701166; 19.5755
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 90 m
Добрић na mapi Srbije
Добрић
Добрић
Добрић (Srbije)
Остали подаци
Поштански број 15235
Позивни број 015
Регистарска ознака ŠA

Данашње село Добрић, према документима Историјског архива у Шапцу (в. Шабац у прошлости, "Историјски архив", Шабац 1970., стр,190.) спомиње се од године 1528., као средње влашко насеље, када је бројало 16 кућа... После 1533, а пре 1548. године село се разгранало, и разделило на два села: на Доњи Добрић и Горњи Добрић (Исто. стр. 235.. Први је бројао 19, а други 20 кућа.

Село је карактерисао развој разноврсне привреде - виноградарство, ратарство, сточарство...

О постанку села, у Летопису сеоске цркве записано је, а тако и предање говори, да су се у старо време у село доселила два брата Добросав и Богосав. Они су неколико година живели заједно, па се Богосав одсели мало даље од Добросава. По имену Богосава прозове се друго село - Богосавац, а по имену Добросава прозове се село Добрић. Та имена села су и до данас сачувана.

Желећи да се Србија што више насели, кнез Милош Обреновић је преко свог најмлађег брата Јеврема, господара Шапца (1816-1831) и Шабачке нахије, наредио Марку Штитарцу, кнезу од Мачве и Поцерине да прима све који долазе из крајева под Турцима, да их узима у своју заштиту и насељава у Поцерини. Тако је Добрић постао стециште свих оних који су морали од некога да се склањају, а Марко Штитарац их је узимао за своје пандуре. Под командом Марка Штитарца село се насељавало у шорове који и данас постоје.

Најаутентичнији запис о селу налази се у Летопису цркве Добрић-ске (изграђена 1827. године на темељима две раније спаљене цркве брвнаре од којих је прва саграђена 1651. године). Овај Летопис је започео веома образовани Добрић-ски парох Добривоје Мандић (завршио је богословско-учитељску школу и филозофски факултет) када је рукоположен 1926. године.

Летопис је у оригиналу пренет у монографији „Село Добрић - кап воде у рекама Србије“ (2007), аутора проф. др Слободана И. Марковић пореклом из овог села.

Школа у селу је почела са радом 1825. године и била средишна школа за седам околних села: Маове, Метковић, Грушић, Цуљковић, Радовашница, Липолист и Богосавац. Школа је најпре радила у црквеној кући, касније у згради бивше општинске суднице до изградње школе у средини села.

Први учитељи у Добрићу нису били за то школовани људи ни професионалци, већ калуђери и раскалуђери, занатлије и ислужени подофицири из Срема. Године 1899., учитељ Јован Вуксановић ударио је темељ школе у средини села. Градња је трајала 11 година, па је школска зграда завршена 1900. године. Школа је имала две простране учионице и једну канцеларију.

Године 1947., сазидана је садашња осмогодишња окружна школа, а зидали су је мештани и немачки заробљеници.

Године 1912., мештани су основали Народну књижницу која је у то време бројала 38 чланова. Исте године основали су и певачко друштво „Поцерац" Исте године у селу је основан фудбалски клуб „Будућност“. Фудбалски клуб је најбоље резултате остварио седамдесетих година двадесетога века. Паралелно са фудбалом у селу су се развијале и друге спортске дисциплине - вишебој, рвање итд.. Највише такмичарске резултате остварили су мештани у вишебоју, а у клупским такмичењима рвачки клуб „Младост“.

Демографија uredi

У насељу Добрић живи 962 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,1 година (40,0 код мушкараца и 42,2 код жена). У насељу има 369 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,27.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 1375 [1]
1953. 1469
1961. 1460
1971. 1385
1981. 1375
1991. 1265 1245
2002. 1232 1205
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
1.142 94,77%
Роми
  
35 2,90%
Хрвати
  
12 0,99%
Југословени
  
1 0,08%
непознато
  
10 0,82%


Референце uredi

  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе uredi