Dimer je hemijski entitet koji se sastoji od dve strukturno slične podjedinica, monomera, koji su vezani bilo jakim ili slabim vezama.[1]

Za drugu upotrebu, v. Dimer.
Dimeri karboksilnih kiselina se često nalaze u parnoj fazi.

Organska hemija

uredi
 
Dimer ciklopentadiena

Molekularni dimeri se često formiraju reakcijom dva identična jedinjenja, npr.: 2A → A-A. U ovoj reakciji monomer "A" se dimerizuje i daje dimer "A-A". Na primer Diaminokarbeni se dimerizuju u tetraaminoetilene[2]:

2 C(NR2)2 → (R2N)2C=C(NR2)2

Sirćetna kiselina formira dimer u gasnoj fazi, u kome su monomerne jedinice vezane vodoničnim vezama. Pod specijalnim uslovima, većina molekula koji sadrže OH-grupe formira dimere, npr. dimer vode.

Diciklopentadien je asimetrični dimer dva molekula ciklopentadiena koji su reagovali u Diels-Alderovoj reakciji. Nakon zagrevanje, on se razlaže (podleže retro-Diels-Alderovoj reakciji) i daje dva identična monomera:

C10H12 → 2 C5H6

Termin homodimer se koristi kad su dva molekula identična (e.g. A-A), i heterodimer kad nisu (e.g. A-B). Reverzna reakcije dimerizacije se naziva disocijacijom.

Povezano

uredi

Literatura

uredi
  1. Međunarodna unija za čistu i primenjenu hemiju. "dimerization". Kompendijum Hemijske Terminologije Internet edition.
  2. Clayden Jonathan, Nick Greeves, Stuart Warren, Peter Wothers (2001). Organic chemistry. Oxford, Oxfordshire: Oxford University Press. ISBN 0-19-850346-6.