Делиблато
Делиблато је село на територији општине Ковин, у јужнобанатском округу, у Војводини, Србија. Надморска висина места је 94 м. Први подаци за ово насеље датирају из 1660. године. Налази се на ободу Делиблатске пешчаре. Село има 2939 становника према попису из 2011. године, а главна делатност је пољопривреда.
| Делиблато | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Покрајина |  Војводина
|
| Управни округ | Јужнобанатски |
| Општина | Ковин |
| Становништво | |
| Становништво (2011) |  2939
|
| Густина становништва | 21 ст/km² |
| Положај | |
| Координате | 44°49′34″N 21°02′08″E / 44.826166°N 21.0355°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 94 m |
| Површина | 164,0 km² |
  Делиблато Делиблато na karti Srbije | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 26225 |
| Позивни број | 013 |
| Регистарска ознака | KO |
Координате: 44° 49′ 34" СГШ, 21° 02′ 08" ИГД
Географски положајUredi
Делиблато је лоцирано на периферији лесне заравни, на месту где се она спаја с лесном терасом, на 90 до 110 метара надморске висине. Делиблатска пешчара је удаљена 2 километра од северних делова насеља, док је западна ивица насеља одређена долином Обзовик - баре.
Делиблато се налази на кружном путу Панчево - Ковин. Од Мраморка је удаљено 6 километара, а од Ковина 9 километара. Кроз пешчару води пут до Беле Цркве.
ИсторијаUredi
Први писани подаци датирају из 1660. године и по њима насеље је вероватно настало за време Турака и спомиње се као српско. Вероватно је већи број досељен под грофом Ђурђем Бранковићем и патријархом Ареснијем Чарнојевићем. У ратовима Аустрије и Турске Делиблато је претрпело знатна оштећења, тако да је након протеривања Турака остало само 16 домаћинстава. Делиблато је изграђено 1689. године, са школом и црквом од брвана и дасака.
На Марцијевој карти од 1723. до 1725. године Делиблато је означено као ненасељено, а подручје је припадало панчевачком округу. Поново се јавља као мање насеље 1753. године са српским живљем. Одлуком Марије Терезије од 1770. године налазило се у Војној крајини и у њега се тада досељава већи број српских граничара и Румуна. 1773. године припојено је илирско-банатској, а две године касније немачко-банатској регименти. Милитарска тривијална школа са намачким наставним језиком отворена је 1780. године
[1]
ЛетописUredi
Према подацима црквене хронике 1778. године подигнута је Српска православна црква од тврдог материјала у близини старе која је том приликом порушена. Године 1836. Делиблато је постало седиште шумар а за банатску пешчару, а 1873. године припојено је делиблатско-ковинском срезу тамишког комитета.
Године 1838. стара школска зграда од дрвета је срушена и изграђене нова од тврдог материјала. Имала је три учионице и стан за два учитеља. У њој су се школовала српска и румунска деца. На улазу у школско двориште, изнад оба стуба, писало је на немачком језику: „Делиблатска општинска народна школа“. Преко пута сеоског дома, 1856. године, на иницијативу капетана Александра Будисављевића, саграђена је нова двоспратна школска зграда, Српска тривијална школа, у којој се настава изводила на немачком језику, али се учио српски језик као предмет. Први учитељ у селу био је Атанасије Томић, који је учио децу од 1779. до 1810. године.
По првом систематском попису 1869. године Делиблато је имало 3.505 становника, а 2002. године 3.488 становника. Најбројнију етничку групу чине Срби и Румуни .
Румунска православна црква изграђена је 1925. година.
[2]
Године 1950. године село добија осмогодишњус школу, која 1961. године добија име "Паја Маргановић". Нова школска зграда са фискултурном салом и свим условима за образовно-васпитни рад изграђена је 1978. године. Делиблато има, дом културе, библиотеку и дугу културну традицију, коју негује КУД „Паја Маргановић“. У Делиблату постоји здравствена станица са апотеком.
Делиблато је познато револуционарно насеље. Борцима и жртвама фашистичког терора подигнути су: Споменик револуције, биста Паји Маргановићу и спомен плоча Паји Маргановићу, Богдану Петровићу и Албу Петру Макри.
У Делиблату ради више спортских клубова: ФК"Омладинац“, МРК"Омладинац“, Коњички клуб „Делиблато“, Удружење спортских риболоваца. Поред тога постоји Ловачко друштво које има свој ловачки дом и Добровољачко ватрогасно друштво.
Близина Чардака, на коме је за потребе организовања омладинских радних акција изграђен комплекс објеката за смештај и исхрану, са амбулантом, а сада још увек у функцији избегличког кампа, на путу је да се развије у туристички центар овог подручја, погодан за излетнички туризам, стационирани боравак туриста исл.
ДемографијаUredi
У насељу Делиблато живи 2719 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,5 година (38,7 код мушкараца и 42,2 код жена). У насељу има 1011 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,18.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Година | Укупно | Срби | Румуни | Југословени | Мађари | Роми | Хрвати | Црногорци | Остали |
| 1991. | 3,722 | 74.2% | 17.35% | 4.00% | 1.85% | 0.80% | 0.37% | 0.29% | 0.69% |
| Етнички састав према попису из 2002.[4] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 2.802 | 80,10% | ||
| Румуни | 441 | 12,60% | ||
| Мађари | 44 | 1,25% | ||
| Југословени | 43 | 1,22% | ||
| Роми | 38 | 1,08% | ||
| Црногорци | 10 | 0,28% | ||
| Хрвати | 9 | 0,25% | ||
| Чеси | 3 | 0,08% | ||
| Немци | 3 | 0,08% | ||
| Муслимани | 3 | 0,08% | ||
| Власи | 3 | 0,08% | ||
| Руси | 2 | 0,05% | ||
| Македонци | 2 | 0,05% | ||
| Словаци | 1 | 0,02% | ||
| непознато | 32 | 0,91% | ||
| м | ж | |||
| ? | 4 | 4 | ||
| 80+ | 35 | 45 | ||
| 75-79 | 53 | 88 | ||
| 70-74 | 95 | 109 | ||
| 65-69 | 92 | 154 | ||
| 60-64 | 74 | 108 | ||
| 55-59 | 75 | 80 | ||
| 50-54 | 119 | 123 | ||
| 45-49 | 150 | 135 | ||
| 40-44 | 138 | 113 | ||
| 35-39 | 120 | 122 | ||
| 30-34 | 108 | 89 | ||
| 25-29 | 95 | 99 | ||
| 20-24 | 104 | 90 | ||
| 15-19 | 131 | 126 | ||
| 10-14 | 128 | 115 | ||
| 5-9 | 129 | 101 | ||
| 0-4 | 70 | 77 | ||
| просек | 38.7 | 42.2 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1393 | 404 | 847 | 87 | 53 | 2 |
| Женски | 1485 | 252 | 860 | 321 | 52 | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 763 | 504 | - | 1 | 101 | 3 | 24 | 27 | 24 | 20 |
| Женски | 405 | 266 | - | - | 32 | 1 | - | 30 | 10 | 2 |
| Оба | 1168 | 770 | - | 1 | 133 | 4 | 24 | 57 | 34 | 22 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 2 | 3 | 9 | 8 | 10 | 7 | 1 | - | 19 | |
| Женски | - | 6 | 4 | 22 | 26 | 2 | 2 | - | 2 | |
| Оба | 2 | 9 | 13 | 30 | 36 | 9 | 3 | - | 21 |
РеференцеUredi
- ↑ Територија Подунавске Области написао Др. Владимир Марган Председник Обл. Одбора Смедереву 1928 г.
- ↑ „Летопис“ Феликс Милекер (1928. г)
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Коришћена ЛитератураUredi
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено 1927„Напредак Панчево“
- »Летопис« Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина (Беч 1999).
Летопис рериод 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о Банатских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до уласка Баната у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
Иначе Монографија Подунавске области (Панчево, 1929) коју је саставио др Владимир Марган сачињена је од три дела и представља и данас једно од незаобилазних дела за проучавање Баната.
Написали су најбољи познаваоци појединих тема и проблема – истакнути историчари, професори универзитета, директори школа, сеоски начелници, економисти, инжињери, социјолози, лекари, црквена лица, правници, кустосии библиотекари. Укупно 61 аутор.
Стављајући данашњим читаоцима на увид, које се први пут појављује у овом облику, верујемо да ћемо задовољити већ доста раширен интерес за проучавање прошлости наших Банатских насеља.
