Davor Štambuk

Davor Štambuk (Split, 29. decembar 1934 − Zagreb, 7. mart 2018) bio je hrvatski karikaturista koji je svetsku slavu stekao crtajući provokativne karikatura, bez reči, u kojima se na šaljiv način bavio temom seksa i muško-ženskim odnosima. Za svoje karikature više puta je nagrađivan i odlikovan. Jedno od najznačajnih je Orden reda viteškog krsta za umetnost i literaturu francuskog Ministarstva kulture.

Davor Štambuk
Rođenje	(1934-12-29)29. 12. 1934.
Smrt	7. 3. 2018. (dob: 83) Zagreb, Hrvatska

Život i karijera

Rođen je u Splitu 29. decembar 1934. godine gde je završio osnovno školovanje. Talenat za slikanje nasledio je od majke koja se amaterski bavila slikarstvom, što ga je opredelilo da još kao srednjoškolac počne da crtata karikature školskih drugova iz razreda. Na predlog profesora istorije (koji je video njegova dela), da slika karikature za novine, sve se prema rečima Štambuka ovako odvijalo:

Sećam se da mi je Pero Zlatar, koji je išao sa mnom u gimnaziju, uzeo crteže i poslao ih u list Sportska panorama te su bili objavljene već u sledećem broju. To me koštalo studija jer nikad nisam diplomirao. Došao sam u Zagreb i počeo naveliko crtati. Pravo sam studirao jednu godinu zajedno s predsednikom Stjepanom Mesićem, s kojim me je upoznao moj školski kolega iz Splita Vanja Lopušinski, i otada smo se uvek družili. No tada sam počeo naveliko crtati za Narodni sport, a Roman Garber, urednik fudbalske rubrike, počeo mi je davati novinarske zadatke.

I pored toga što se rodio i živeo uz staro igralište Hajduka Štambuk se nije bavio fudbalom već stonim tenisom, u kome je 1952. bio prvak Dalmacije. Njegovo stalno prisustvovao na utakmicama Hajduka, omogućilo mu je da dosta sazna o fudbalu. I tako je počeo o fudbalu da piše prve reportaže i dve godine radio kao dopisnik Narodnog sporta iz Splita. Kako je uporedno crta karikature, koje nije želeo da ih nadgleda neko iz njegove kuće odlučio je da ode u Zagreb. Međutim, kako je dobro obavljao posao, iz redakcije Narodnog sporta nisu ga hteli vratiti u Zagreb pa je dao otkaz, i prešao u magazina Arena koji je u tom periodu iz filmskog časopisa prelazio u prvi tabloid u bivšoj Jugoslaviji. U redakciju „Arene” je primljen zahvaljujući Borisu Jankoviću Argusu, jednom od urednika Arene i urednika u Narodnom sportu, i u njoj počeo da radi od prvog broja.

Godine 1963. otišao je u Francusku, „zbog ljubavi”, i postao kako sam kaže...prvi seksualni emigrant s prostora bivše Jugoslavije. Kako je Francuskinja za kojom je otišao u Pariz imala umetničku galeriju na Montmartreu, počeo je raditi kao prodavac, iako nije znao ni jednu francusku reč. Kako se u Francuskoj jako cenila karikatura 1968. godine počeo je da crta karikature, prvo u pariskom nedeljniku Frans Dimanš, u kome je dobio nagradu Grand Pri Belu redakcije nedeljanika i sindikata pariske štampe. Nakon godinu dana prešao je u Isi Pari u kome je objavljivao karikature do penzionisanja 1999. godine. Naime kad je u Parizu sreo svoju drugu suprugu, Hrvaticu, odlučio je da živi između Zagreba i Pariza. Tada mu je direktor lista Isi Pari ponudio ekskluzivu, ugovor da radim samo za njih i nikog drugog, što je on prihvatio radi finansijske sigurnosti.

Osamdesetih godina 20. veka jedno vreme je paralelno radio u Parizu i Zagrebu, gde bio autor i voditelj zabavnih emisija na Televiziji Zagreb.

Objavio je pet knjiga karikatura, izlagao u mnogim zemljama, a privatno je živeo život iz svojih karikatura - prepun žena i vina, što mu kako sam kaže, nikada nije dosadilo i bez čega ne može da živi.

Karikature su mu objavljivale mnoge novine i časopisi, a nagrađivane su u Francuskoj, Poljskoj, Holandiji, Italiji, Sloveniji, Indoneziji, Izraelu, Belgiji, Srbiji i Crnoj Gori.

U Hrvatskoj čitaoci su mogli njegove radove videti na stranicama nekadašnjeg „Starta” i nedeljnika „Nedjeljna Dalmacija”, „Slobodne Dalmacije”, magazine „Arena” i zagrebačkoj dnevnoj štampi.

Danas Štambuk ne crta nove karikature, već stare i drage crteže pretvaram u boju, jer kako sam kaže;

Dugo nisam imao vremena za boju, a sad sam počeo raditi u boji i to mi se jako svidelo. Dobre crteže pokušavam pretopiti u boju, ne znam uspijevam li u tome, ali svakako crtežima dajem punoću, što pre nisu imali.

Likovno stvaralaštvo

Večni motiv su mu odnosi muškarca i žene, od seksualnog do onih prozaičnih tipa ženskog prigovaranja, kuvanja, muškog preterivanja u piću i uticaju Boga i đavola na ljude (simbolički često neki satir juri po šumi ženu, ili mladu i lepu, ili ne previše lijepu ni mladu, dok ga drugi satir pokušava stići i dati mu naočare).

Nagrade

• 2000 „Oskarik” za najuspešnijeg člana na međunarodnim festivalima karikatura u 2000. godini (Hrvatskog društva karikaturista).
• 2003. Orden viteškog krsta za umetnost i literaturu, francuskog Ministarstva kulture.
• 2007. Orden reda Danice Hrvatske sa likom Marka Marulića, predsednik Republike Hrvatske.

Bibliografija (albumi karikatura)

• Sex Made Man, Le Hamaeu, Pariz
• Sex &.... August Cesarec, Zagreb 1992.
• Summertime, Zagreb 1994.
• In Vino Veritas, Zagreb. 1995. ISBN 953-6160-39-0. pp.
• Split Tease Slobodna Dalmacija, Split. 2002. ISBN 953-7088-00-6. pp.

Spoljašnje veze

• HRVATSKI KARIKATURIST U POTPUNOM ŠOKU „Ubili su mi prijatelje, ali ne mogu karikature”
• Davor Štambuk podsjeća na svoje erotske karikature "iz pariškog lonca"