Datov sindrom
Datov sindrom je mešoviti poremećaji ponašanja i verovanja, specifičan za određene kulturne ili društvene grupe ili određene geografske lokalitete, da je impotencija ili preuranjena ejakulacija izazvan gubitkom „semene tečnosti”. On u sebi najčešće sadrži nejasne i višestruke somatske i psihološke simptome kao što su; zamor, osećaj beznačajnosti, gubitak apetita, nedostatak fizičke snage, lošu koncentraciju, zaboravnost i druge nejasne somatske probleme. Ovi simptomi koji su obično povezani sa anksioznim i disforičnim stanjem raspoloženja, mogu biti sa ili bez psihoseksualne disfunkcije. Bez obzira na težinu kliničke slike, kod ovog poremećaja nema otuđenja od realnosti, odnosno ne dešava se dezintegracija psihičkog života do nivoa narušavanja sposobnosti rasuđivanja i odlučivanja.[1]
| Datov sindrom | |
|---|---|
| Specijalnost | Psihijatrija |
| Klasifikacija i eksterni resursi | |
| ICD-10 | F48.8 |
Iako je najzastupljeniji na indijskom potkontinentu, na kome se smatra da je vezan za kulturu naroda koji na njemu žive, Datov sindrom se takođe može smatrati i izrazitom manifestacijom depresije ili drugih medicinskih bolesti, vezanih za postorgazmičke poremećaje.
Lečenju Datovog sindroma uvek treba posvetiti ozbiljnu pažnju, jer razumevanje ovog stanja od strane moderne medicine ne uspeva uvek da impresionira većinu pacijenata, ponuđenim objašnjenjima i uverenjima koja često pacijenatu mnogo ne pomažu. U tom smislu u sve više globalizovanom svetu, kliničari moraju biti u stanju da pravilno dijagnostikuju i leče pacijente iz drugih kultura, koji mogu prijaviti simptome na koje utiču njihova uverenja, kultura ili mesto porekla. Kako Datov sindrom može biti česta manifestacija poremećaja depresije ili anksioznosti u određenim kulturama, potrebno je sprovesti dalje istraživanje kako bi se poboljšalo razumijevanje ovog stanja, razjasnio njegov status i ponudili odgovarajući tretmani za obolele osobe.[2]
Epidemiologija uredi
Raspon uzrasta slučajeva Datovog sindroma prema nekim studijama je 20-38 godina (prosečno 23,5 +/- 3,3 godine), dok je staraost na početku bolesti bila 16-24 godine (srednje 20,6 +/- 4,5 godina).
Najveći broj slučajeva nije bio oženjem (54,2%) i obrazovan (sa završenih pet razreda ili više (79,1%).
U oko 64,6% slučajeva sa Datovim sindrom oboleli su bili bez znakova impotencije i/ili preuranjene ejakulacije, dok je 14,6% imalo samo prevremenu ejakulaciju a 20,8% samo impotenciju.
Neurotska depresija je najčešće povezana psihijatrijskom bolesti (39,5%), zatim neurotskom anksioznosšću (20,8%), dok 31,3% nije imalo bilo kakvu dijagnozu.[3]
Klinička slika uredi
Uobičajeni simptomi uključuju:
- slabost (70,8%),
- umor (68,7%),
- palpitacije (68,7%),
- nesanica (62,4%) itd.
Tarapija uredi
Među četiri grupe lekova koje se primenjuju u lečenju (lek protiv anksioznosti, antidepresiv, placebo, psihoterapija), najbolji rezultati postižu se primenom antianksiolitika ili antidepresiva, dok je primena psihoterapije pokazala minimalne rezultate.
Izvori uredi
- ↑ Om Prakash, Lessons for postgraduate trainees about Dhat syndrome, Indian J Psychiatry. 2007 Jul-Sep; 49(3): 208–210.
- ↑ Udina M, Foulon H, Valdés M, Bhattacharyya S, Martín-Santos R Dhat syndrome: a systematic review. Psychosomatics. 2013 May-Jun;54(3):212-8.
- ↑ Bhatia MS, Bohra N, Malik SC. Dhat syndrome--a useful clinical entity. Indian J Dermatol. 1989 Jun; 34(2):32-41.
Literatura uredi
- Dewaraja R, Sasaki Y. Semen loss syndrome: A comparison between Sri Lanka and Japan. Am J Psychother. 1991;45:14–20.
- Singh G. Dhat syndrome revisited. Indian J Psychiatry. 1985;27:119–221. PMC free article
- Dhikav V, Aggarwal N, Gupta S, Jadhavi R, Singh K. Depression in Dhat syndrome. J Sex Med. 2007.
- Perme B, Ranjith G, Mohan R, Chandrasekaran R. Dhat (semen loss) syndrome: A functional somatic syndrome of the Indian subcontinent? Gen Hosp Psychiatry. 2005;27:215–7.
- Avasthi A, Gupta N. Manual for standardized management of single males with sexual disorders. Chandigarh: Marital and Psychosexual Clinic; 1997.
Spoljašnje veze uredi
- Post-orgasmic illness syndrome — PatientsLikeMe (en)