Animirani film

(Preusmjereno sa stranice Crtani film)

Animirani ili crtani film je vid filmske umetnosti. Za razliku od igranog filma, u crtanom filmu su likovi i pozadina nacrtani. U ovu se skupinu često stavljaju filmovi u kojoj ni likovi ni pozadina nisu nacrtani ali nisu niti stvarni, živi, likovi nego lutke. Države najveći proizvođači crtanih filmova su SAD, Japani Indija.

Pinokio

Počeci uredi

Sredinom 19. veka, kada je u evropskoj umetnosti, posebno slikarstvu, došlo do razvoja realizma Kurbea i Domijea, stvorena je fotografija - dagerotipija. Slikarstvu i fotografiji zajedničko je bilo prikazivanje stvarnosti. Ubrzo, već krajem 19. veka, braća Limijer su na osvetljenom platnu prikazala sliku koja je oživela. Ovaj događaj se smatra početkom razvoja filma. Od nastanka prvih pokretnih slika do danas, sa usavršavanjem filmske tehnike ova umetnost se sve više razvijala - od nemog do zvučnog filma, od crno-belog do filma u boji.

Prvi animirani filmovi uredi

 
mačak Feliks

Prvi animirani filmovi, koje nazivamo i crtanim filmovima, prikazani su u poslednjoj deceniji 19. veka, i bili su delo francuskog umetnika Emila Rejnoa. Međutim, pre 1910. godine i pojave smešnih likova, kao što su nespretni Fantoš i dinosaurus Greti, publika se nije zanimala za animirane koliko za stvarne zabavljačke.

Crtani filmovi su najčešće prikazivani pre celovečernjeg filma u bioskopima i trajali su otprilike pet minuta. Uskoro su otvoreni filmski studiji koji su se bavili isključivo proizvodnjom animiranih filmova. Tokom dvadesetih godina prošlog veka, braća Dejv i Maks Flajšer stvorili su nekoliko čuvenih animiranih junaka, kao što su Popaj i klovn Koko. Nije bilo neuobičajeno da glavni lik crtanog filma bude životinja, na primer nevaljali mačak Feliks.

Studiji animiranih filmova uredi

Sredinom 19. veka, kada je u evropskoj umetnosti, posebno slikarstvu, došlo do razvoja realizma Kurbea i Domijea, stvorena je fotografija – dagerotipija. Slikarstvu i fotografiji zajedničko je bilo prikazivanje stvarnosti. Ubrzo, već krajem 19. veka, braća Limijer su na osvetljenom platnu prikazala sliku koja je oživela. Ovaj događaj se smatra početkom razvoja filma. Od nastanka prvih pokretnih slika do danas, sa usavršavanjem filmske tehnike ova umetnost se sve više razvijala – od nemog do zvučnog filma, od crno-belog do filma u boji.

Prvi animirani filmovi uredi

Prvi animirani filmovi, koje nazivamo i crtanim filmovima, prikazani su u poslednjoj deceniji 19. veka, i bili su delo francuskog umetnika Emila Rejnoa. Međutim, pre 1910. godine i pojave smešnih likova, kao što su nespretni Fantoš i dinosaurus Greti, publika se nije zanimala za animirane koliko za stvarne zabavljačke.

Crtani filmovi su najčešće prikazivani pre celovečernjeg filma u bioskopima i trajali su otprilike pet minuta. Uskoro su otvoreni filmski studiji koji su se bavili isključivo proizvodnjom animiranih filmova. Tokom dvadesetih godina prošlog veka, braća Dejv i Maks Flajšer stvorili su nekoliko čuvenih animiranih junaka, kao što su Popaj i klovn Koko. Nije bilo neuobičajeno da glavni lik crtanog filma bude životinja, na primer nevaljali mačak Feliks.

Studiji animiranih filmova uredi

Najpoznatija animirana životinja svih vremena svakako je Miki Maus. Mikija je stvorio Volt Dizni, a prvi film u kom se pojavio bio je „Ludi avion“ iz 1928. godine. Ubrzo je publika svih godišta hrlila da vidi njegove najnovije dogodovštine, kao i dogodovštine njegovih prijatelja – Šilje, Paje Patka i Plutona. Dizni je ipak želeo još da se isprobva sa animacijom, pa je napravio niz filmova nazvan „Smešne simfonije“. Animacija u svakom filmu bila je nadahnuta poznatim delima klasične muzike.

Ipak, njegova najodvažnija odluka bila je da snimi dugometražni animirani film. Većina kritičara smatrala je da da će se gledaoci dosađivati gledajući animirani film od 80 minuta, ali je film „Snežana i sedam patuljaka“ iz 1937. godine postigao izvanredan uspeh na blagajnama.

Od tada je Diznijev filmski studio neprikosnoven u toj grani filmske industrije. Ne treba zaboraviti ni druge velike likove, nastale u studijima Dizni, Vorner Braders i Hana-Barbera.

Likovi studija Dizni uredi

  • Miki Maus
  • Paja Patak
  • Šilja
  • Pluton
  • Hromi Daba
  • Čip i Dejl
  • Vini Pu

Likovi studija Vorner Braders uredi

  • Duško Dugouško
  • Mačak Silvester
  • Sofronije
  • Patak Dača
  • Elmer Davež
  • Gica Prasić
  • Pera Kojot
  • Ptica trkačica
  • Looney Tunes
  • Merrie Melodies

Likovi studija drugi uredi

  • Mornar Popaj
  • Beti Bup
  • Mačak Feliks
  • Pera Detlić
  • Roki i Bulvinkl
  • Mala Lulu
  • Ogi i bubice
  • Prijatelji Srećnog drveta
  • Superdevojčice
  • Zmajeva Kugla
  • Zmajeva Kugla Z
  • Pingu
  • Poštar Pet
  • Pokemon
  • Doremon
  • Naruto
  • Astro Boj
  • Moj komšija Totoro
  • Superšpijunke
  • Pink Panter
  • Štrumpfovi
  • Garfild
  • Hitklif
  • Cubitus
  • Mighty Mouse
  • Terrytoons
  • Deputy Dawg
  • The Katzenjammer Kids
  • Peanuts
  • Mirakulus: Avanture Bubamare i Crnog Mačora
  • Asteriks
  • Bim i Bum
  • Supermen
  • Betmen
  • Čudesna Žena
  • Spajdermen
  • Hulk
  • Pčelica Maja
  • Volas i Gromit
  • Ovčica Šone
  • Inspektor Gadžet

Likovi studija Tventit senčeri Foks, Comedy Central, Cartoon Network, Nick Jr. i Nikelodeon uredi

  • Simpsonovi
  • Saut Park
  • Ben 10
  • Čorba
  • Dora istražuje
  • Sunđer Bob Kockalone

Likovi studija Turner i Hana-Barbera uredi

  • Tom i Džeri
  • Medved Jogi
  • Porodica Kremenko
  • Džetsonovi
  • Skubi-Du

Neki dugometražni filmovi studija Dizni, Piksar, Paramount, DreamWorks, Touchstone, Focus Features, Blue Sky Studios i Illumination uredi

  • „Snežana i sedam patuljaka“ (1937)
  • „Guliverova putovanja“ (1939)
  • „Pinokio“ (1940)
  • „Fantazija“ (1940)
  • „Dambo“ (1941)
  • „Bambi“ (1942)
  • „Pepeljuga“ (1950)
  • „101 dalmatinac“ (1961)
  • „Knjiga o džungli“ (1967)
  • „Ko je smestio Zeki Rodžeru” (1988)
  • „Mala sirena” (1989)
  • „Lepotica i zver“ (1991)
  • „Aladin“ (1992)
  • „Kralj lavova“ (1994)
  • „Pokahontas“ (1995)
  • „Priča o igračkama“ (1995)
  • „Zvonar Bogorodičine crkve“ (1996)
  • „Herkules“ (1997)
  • „Mulan“ (1998)
  • „Tarzan“ (1999)
  • „Šrek” (2001)
  • „Dedeno doba” (2002)
  • „Lilo i Stič“ (2002)
  • „Madagaskar” (2005)
  • „Kung fu panda” (2008)
  • „Koralina” (2009)
  • „Grozan ja” (2010)
  • „Zaleđeno kraljevstvo” (2013)

Animacija uredi

Glavni članak: Animacija

Animacija je tehnika kojom nastaju animirani, ili crtani filmovi. Da bi se snimila jedna sekunda animiranog filma potrebno je 24 crteža. To znači da je za desetominutni film neophodno nacrtati 14.400 pojedinačnih scena. Za nastanak prvih animiranih filmova bilo je potrebno mnogo vremena i trud, pošto je pozadina svakog crteža morala biti istovetna. Animacija je doživela korenitu promenu pojavom providnih folija, na kojima su se mogle crtati samo promene koje bi odavale utisak pokreta, gesta ili izraza lica. Te folije su slagane preko pozadine, a slika koju bi zajedno davale fotografisana je kadar po kadar. Gotovo svi autori crtanih filmova koristili su ovu tehniku doskoro, kada je u masovnu upotrebu ušla računarska animacija.

Diznijev film „Priča o igračkama“ prvi je u istoriji u potpunosti nastao pomoću računarske animacije.

Literatura uredi

}

Spoljašnje veze uredi