Cikloheksen je ugljovodonik sa formulom C6H10.[5][6] Ovaj cikloalken je bezbojna tečnost sa oštrim mirisom. On je intermedijar u raznim industrijskim procesima. Cikloheksen nije veoma stabilan tokom dugotrajnog skladištenja sa izlaganjem svetlosti i vazduhu, te formira perokside.

Cikloheksen
IUPAC ime
Drugi nazivi Tetrahidrobenzen, 1,2,3,4-Tetrahidrobenzen, Benzentetrahidrid, Cikloheks-1-en, Heksanaftilen, UN 2256
Identifikacija
CAS registarski broj 110-83-8 DaY
PubChem[1][2] 8079
ChemSpider[3] 7788 DaY
EINECS broj 203-807-8
ChEBI 36404
ChEMBL[4] CHEMBL16396 DaY
RTECS registarski broj toksičnosti GW2500000
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C6H10
Molarna masa 82.143 g/mol
Agregatno stanje tečnost
Gustina 0.8110 g/cm3
Tačka topljenja

-103.5 °C, 170 K, -154 °F

Tačka ključanja

82.98 °C, 356 K, 181 °F

Rastvorljivost u vodi 250 mg/L
Napon pare 8.93 kPa (20 °C)

11.9 kPa (25 °C)

Indeks prelamanja (nD) 1.4465
Opasnost
NFPA 704
3
1
0
 
R-oznake R11, R19, R21/22
S-oznake S16, S23, S24, S25, S33
Tačka paljenja -12 °C (10 °F)
Tačka spontanog paljenja 244 °C (471.2 °F)
Eksplozivni limiti 1–5 %

 DaY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Produkcija i upotreba

uredi

Cikloheksen se proizvodi parcijalnom hidrogenacijom benzena, procesom koji je razvila kompanija Asahi Hemikal. On se konvertuje u cikloheksanol, koji se dehidrogeniše do cikloheksanona, prekursora kaprolaktama.[7] Cikloheksen je isto tako prekursor adipinske kiseline, maleinske kiseline, dicikloheksiladipata, i cikloheksenoksida. On se koristi kao rastvarač.

Reference

uredi
  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  5. Clayden Jonathan, Nick Greeves, Stuart Warren, Peter Wothers (2001). Organic chemistry. Oxford, Oxfordshire: Oxford University Press. ISBN 0-19-850346-6. 
  6. Smith, Michael B.; March, Jerry (2007). Advanced Organic Chemistry: Reactions, Mechanisms, and Structure (6th izd.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-72091-7. 
  7. Michael T. Musser "Cyclohexanol and Cyclohexanone" in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry, Wiley-VCH, Weinheim, 2005. DOI:10.1002/14356007.a08_217

Povezano

uredi

Spoljašnje veze

uredi