Christiane Taubira

Christiane Taubira (rođena 2. februara 1952. u Cayenne-u u Francuskoj Gvajani) francuska je političarka koja je od 2012. do 2016. godine obnašala funkcije ministrice pravosuđa u vladi koju je vodio Jean-Marc Ayraut za vreme predsednika Francoisa Hollande-a. Od 1993. do 2012. bila je poslanica u skupštini gde je zastupala Francusku Gvajanu, a od 1994. do 1999. godine i poslanica u Evropskom parlamentu.

Christiane Taubira
Rođenje	(1952-02-02)2. 2. 1952. Francuska Gvajana
Nacionalnost	Francuska
Mandat	Cayenne, Francuski parlament Evropski parlament Francusko ministarstvo pravosuđa
Politička partija	Walwari Radikalna partija levice Socijalisti
Potpis

Rane godine

Christiane Taubira rođena je 2. februara 1953. godine u Cayenne-u u Francuskoj Gvajani. Studirala je ekonomiju na Univerzitetu Paris 2 Panthéon-Assas kao i afroameričku etnologiju i sociologiju na Univerzitetu Paris-Sorbonne dok je prehrambenu industriju izučavala na Francuskom centru za agronomsku saradnju. Taubira je sestra Jean-Marie Taubira koji je generalni sekretar Gvajanske progresivne partije.

Politička karijera

Početak političke karijere

Kao predsednica partije Walwari Taubira je postala poslanica u francuskom parlamentu 1993. godine, a ponovo je izabrana i 1996. godine. Kao poslanica bez formalne afiliacije, Taubira je nakon izbora podržala konzervativnog premijera Édouarda Balladura.

Mandat u Evropskom parlamentu

Taubira je izabrana u Evropski parlament 1994. godine na listi Radikalne partije levice, partije levog centra bliska francuskim socijalistima i sa liberalnim stavovima o društvenim pitanjima. U parlamentu je od 1994. do 1997. godine učestvovala u radu Komiteta za pitanja razvoja, a od 1997. do 1999. Komiteta za kulturu, mlade, obrazovanje i medije. Bila je i članica poslaničke delegacije za odnose sa Južnom Amerikom. Taubira se učlanila u Socijalističku partiju Francuske u junu 1997. godine.

Karijera u francuskoj nacionalnoj politici

Taubira je bila vodeća osoba u kampanji koja je dovela do usvajanja zakona koji je 21. maja 2001. godine priznala atlansku trgovinu robljem i ropstvo kao zločin protiv čovečnosti. 2002., iako više nije bila članica partije, Taubira je bila predsednički kandidat Radikalne partije levice na predsedničkim izborima kada je osvojila 2,32 % glasova. Posle 2003. ponovo je postala zamenica predsednika ove partije, a u skupštini je bila deo socijalističkog bloka.

Ministrica pravosuđa

Taubira je nominovana za ministricu pravosuđa nakon izborne pobede Francisa Hollandea 2012. godine. U tom je periodu obnašala funkciju kao jedna od svega nekoliko najviše rangiranih francuskih crnih političarki u francuskoj vladi. U svojoj novoj ulozi postala je jedna od najprimećenijih progresivnih glasova francuske politike među ministrima u vladi. Sa svoje je pozicije odstupila 27. januara 2016. godine zbog neslaganja sa predsednikom po pitanju tretmana francuskih državljana optuženih za terorizam.

2013. godine Taubira je podržala zemljišnu reformu u francuskim Karibima kao meru reatitutivne pravde za zločin robovlasništva. Iste je godine implementirala zakon 404, važno Hollande-ovo predizborno obećanje, kojim je u Francuskoj legalizovan istospolni brak. Na predsedničkim izborima 2017. godine Taubira je podržala Benoîta Hamona, a u drugom je krugu pozvala francuske glasače da glasaju za Emmanuela Macrona.

Krajem 2022. godine pojavile su se spekulacije o mogućem kandidiranju na predsedničkim izborima 2022. godine.