Chagasova bolest
Šagasova bolest ili američka tripanozomijaza je tropska parazitska bolest čiji je uzročnik protozoa Trypanosoma cruzi.[1] Najčešće je prenose insekti poznati kao tropske stenice.[1] Tokom infekcije simptomi se menjaju. U početnoj fazi obično nema simptoma ili su blagi, kao što su groznica, otečeni limfni čvorovi, glavobolja ili lokalni otok na mestu ujeda.[1] Nakon 8–12 sedmica neke osobe ulaze u hroničnu fazu bolesti i u 60–70% slučajeva nikada se ne javljaju novi simptomi.[2][3] Kod ostalih 30 do 40% ljudi posle 10 do 30 godina od početka infekcije dolazi do daljeg razvoja simptoma.[3] Među njima se nalazi povećanje srčanih ventrikula koje u 20 do 30% slučajeva dovodi do srčane insuficijencije.[1] Proširenje jednjaka ili prošireno debelo crevo se javljaju kod 10% ljudi.[1]
| Šagasova bolest | |
|---|---|
 | |
| Photomicrograph of Giemsa-stained Trypanosoma cruzi | |
| Specijalnost | Infektologija, Parazitologija |
| Klasifikacija i eksterni resursi | |
| ICD-10 | B57 |
| ICD-9 | 086 |
| DiseasesDB | 13415 |
| MedlinePlus | 001372 |
| eMedicine | med/327 |
| MeSH | D014355 |
T. cruzi se obično prenosi na ljude i druge sisare putem „tropskih stenica” iz potfamilije Triatominae koje sisaju krv .[4] Ovi insekti su poznati po više lokalnih imena, među kojima su: vinčuka u Argentini, Boliviji, Čileu i Paragvaju, barbeiro ( berberin) u Brazilu, pito u Kolumbiji, činče u Centralnoj Americi i čipo u Venecueli. Bolest se takođe može preneti i putem transfuzije krvi, transplantacijom organa, konzumiranjem hrane kontaminirane parazitima, kao i sa majke na fetus.[1] Početak bolesti se dijagnostifikuje pronalaženjem parazita u krvi primenom mikroskopa.[3] Hronični oblik bolesti se dijagnostifikuje pronalaženjem antitela na T. cruzi u krvi.[3]
Najčešće preventivne mere su uklanjanje tropskih stenica i izbegavanje njihovog ujeda.[1] Među ostalim preventivnim merama je skrining krvi koja se koristi za transfuziju.[1] Do 2013. godine još uvek nije napravljena vakcina.[1] Početni oblik infekcije se može lečiti primenom lekova benznidazol ili nifurtimoks.[1] Ukoliko se sa upotrebom lekova počne u ranoj fazi, rezultat lečenja je skoro uvek uspešan, međutim, sa odmicanjem Šagasove bolesti njihova efikasnost se smanjuje.[1] Kada se primenjuju u slučajevima hroničnog oblika bolesti oni mogu da odlože ili spreče nastanak simptoma u krajnjoj fazi.[1] Usled primene benznidazola i nifurtimoksa javljaju se privremena neželjena dejstva kod oko 40% ljudi,[1] među kojima su problemi sa kožom, toksikacija mozga i iritacija digestivnog sistema.[2][5][6]
Procenjeno je da sedam do osam miliona ljudi, većinom u Meksiku, Centralnoj Americi i Južnoj Americi , ima Šagasovu bolest.[1] To je dovelo do oko 12.500 smrtnih slučajeva godišnje do 2006. godine.[2] Većina ljudi obolelih od ove bolesti je siromašno[2] i mnogi nisu svesni toga da su inficirani.[7] Usled velikih seoba stanovništva Šagasova bolest se danas javlja u širem području, uključujući mnoge evropske zemlje i Sjedinjene Države.[1] U ovim oblastima se takođe uočava porast do 2014. godine.[8] Ovu bolest je prvi put opisao Karlos Šagas 1909. godine, po kome je i dobila ime.[1] Ona takođe napada i više od 150 životinja.[2]
Reference uredi
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 „Chagas disease (American trypanosomiasis) Fact sheet N°340”. World Health Organization. 03. 2013. Pristupljeno 23. 2. 2014.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 „Chagas disease”. Lancet 375 (9723): 1388–402. April 2010. DOI:10.1016/S0140-6736(10)60061-X. PMID 20399979.
- ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 Rassi A, Jr; Rassi, A; Marcondes de Rezende, J (June 2012). „American trypanosomiasis (Chagas disease).”. Infectious disease clinics of North America 26 (2): 275–91. DOI:10.1016/j.idc.2012.03.002. PMID 22632639.
- ↑ „DPDx – Trypanosomiasis, American. Fact Sheet”. Centers for Disease Control (CDC). Pristupljeno 12. 5. 2010.
- ↑ Bern C; Montgomery SP; Herwaldt BL (November 2007). „Evaluation and treatment of chagas disease in the United States: a systematic review”. JAMA 298 (18): 2171–81. DOI:10.1001/jama.298.18.2171. PMID 18000201.
- ↑ „Challenges and opportunities for primary, secondary, and tertiary prevention of Chagas' disease”. Heart 95 (7): 524–34. April 2009. DOI:10.1136/hrt.2008.159624. PMID 19131444.
- ↑ Capinera, John L., ur. (2008). Encyclopedia of entomology (2nd ed. izd.). Dordrecht: Springer. str. 824. ISBN 9781402062421.
- ↑ Bonney, KM (2014). „Chagas disease in the 21st Century: a public health success or an emerging threat?”. Parasite 21: 11. DOI:10.1051/parasite/2014012. PMC 3952655. PMID 24626257.
Literatura uredi
- Capinera, John L., ur. (2008). Encyclopedia of entomology (2nd ed. izd.). Dordrecht: Springer. str. 824. ISBN 9781402062421.
