Церовац (Смедеревска Паланка)
За остале употребе, погледајте Церовац (разврставање).
Координате: 44° 19′ 29" СГШ, 20° 52′ 01" ИГД
Церовац је насеље у Србији у општини Смедеревска Паланка у Подунавском округу. Према попису из 2002. било је 1177 становника (према попису из 1991. било је 1418 становника).
| Церовац | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Подунавски |
| Општина | Смедеревска Паланка |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 1177 |
| Положај | |
| Координате | 44°19′29″N 20°52′01″E / 44.324666°N 20.866833°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 132 m |
  Церовац Церовац (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 026 |
| Регистарска ознака | SP |
Историја uredi
Село се налази југозападно од Паланке. Церовац је старије насеље. У хрисовуљи којом деспот Ђорђе потврђује баштину челнику Радићу (1428-29.г.), коју је имао под деспотом Стеваном. У крају Бољевцу постоји стари бунар који сматрају за светињу. Ту је по предању, била стара црква, а и по траговима од рушевина и ископавају се разне ствари. У Калуђерици је, веле, постојао „девичански манастир“. Све су ово трагови који указују на неко старо насеље.
За Церовац имамо података о броју кућа из првих десетина 19.века. Године 1818. Церовац је, по арачки списковима, имао 27, а 1822.г. 32 куће. Године 18469. село је имало 62 куће, а по попису из 1922.г. у селу је било 262 куће са 1430 становника.
Старе су породице: Ђиласовићи (данас разним презименима) чији је чукундеда дошао пре Устанка од Сјенице; Маринковићи (данас разним презименима) чији су се преци доселили пре Устанка из Црне Горе; Живојиновићи, Обрадовићи и Стојановићи (Адамовићи). Остале породице су досељене и то: Петковићи из Тулова (лесковачки), Радојевићи из Велике Крсне, Митровићи из Даретина (моравски срез) Рајевићи из Брекова (моравички срез), Симићи из Лисине и т.д.. (подаци крајем 1921. године).[1][2]
Демографија uredi
У насељу Церовац живи 976 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,7 година (43,3 код мушкараца и 46,1 код жена). У насељу има 332 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,55.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[4] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 1.135 | 96,43% | ||
| Роми | 36 | 3,05% | ||
| Црногорци | 3 | 0,25% | ||
| Хрвати | 1 | 0,08% | ||
| непознато | 2 | 0,16% | ||
| м | ж | |||
| ? | 2 | 3 | ||
| 80+ | 21 | 29 | ||
| 75-79 | 33 | 44 | ||
| 70-74 | 49 | 41 | ||
| 65-69 | 40 | 55 | ||
| 60-64 | 28 | 31 | ||
| 55-59 | 23 | 30 | ||
| 50-54 | 41 | 35 | ||
| 45-49 | 54 | 35 | ||
| 40-44 | 44 | 48 | ||
| 35-39 | 31 | 38 | ||
| 30-34 | 38 | 34 | ||
| 25-29 | 23 | 21 | ||
| 20-24 | 38 | 37 | ||
| 15-19 | 39 | 32 | ||
| 10-14 | 34 | 32 | ||
| 5-9 | 35 | 28 | ||
| 0-4 | 18 | 13 | ||
| просек | 43.3 | 46.1 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 504 | 131 | 320 | 37 | 16 | - |
| Женски | 513 | 82 | 320 | 97 | 13 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 284 | 130 | - | - | 86 | 4 | 17 | 10 | 4 | 10 |
| Женски | 169 | 95 | - | - | 27 | 1 | 5 | 12 | 1 | - |
| Оба | 453 | 225 | - | - | 113 | 5 | 22 | 22 | 5 | 10 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | 5 | 7 | 3 | 6 | 1 | - | - | 1 | |
| Женски | - | 2 | - | 6 | 16 | 3 | - | - | 1 | |
| Оба | - | 7 | 7 | 9 | 22 | 4 | - | - | 2 |
Референце uredi
- ↑ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19 (др. Б. М. Дробњаковић: Смедеревско подунавље и Јасенице
- ↑ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Литература uredi
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
