Церовац (Смедеревска Паланка)

Disambig.svg За остале употребе, погледајте Церовац (разврставање).
Церовац

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Управни округ Подунавски
Општина Смедеревска Паланка
Становништво
Становништво (2011) 1177
Положај
Координате 44°19′29″N 20°52′01″E / 44.324666°N 20.866833°E / 44.324666; 20.866833
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 132 m
Церовац na karti Srbije
Церовац
Церовац
Церовац na karti Srbije
Остали подаци
Позивни број 026
Регистарска ознака SP


Координате: 44° 19′ 29" СГШ, 20° 52′ 01" ИГД

Церовац је насеље у Србији у општини Смедеревска Паланка у Подунавском округу. Према попису из 2002. било је 1177 становника (према попису из 1991. било је 1418 становника).

ИсторијаUredi

Село се налази југозападно од Паланке. Церовац је старије насеље. У хрисовуљи којом деспот Ђорђе потврђује баштину челнику Радићу (1428-29.г.), коју је имао под деспотом Стеваном. У крају Бољевцу постоји стари бунар који сматрају за светињу. Ту је по предању, била стара црква, а и по траговима од рушевина и ископавају се разне ствари. У Калуђерици је, веле, постојао „девичански манастир“. Све су ово трагови који указују на неко старо насеље.

За Церовац имамо података о броју кућа из првих десетина 19.века. Године 1818. Церовац је, по арачки списковима, имао 27, а 1822.г. 32 куће. Године [[1846]9. село је имало 62 куће, а по попису из 1922.г. у селу је било 262 куће са 1430 становника.

Старе су породице: Ђиласовићи (данас разним презименима) чији је чукундеда дошао пре Устанка од Сјенице; Маринковићи (данас разним презименима) чији су се преци доселили пре Устанка из Црне Горе; Живојиновићи, Обрадовићи и Стојановићи (Адамовићи). Остале породице су досељене и то: Петковићи из Тулова (лесковачки), Радојевићи из Велике Крсне, Митровићи из Даретина (моравски срез) Рајевићи из Брекова (моравички срез), Симићи из Лисине и т.д.. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]

ДемографијаUredi

У насељу Церовац живи 976 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,7 година (43,3 код мушкараца и 46,1 код жена). У насељу има 332 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,55.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 1681 [3]
1953. 1724
1961. 1680
1971. 1635
1981. 1492
1991. 1418 1338
2002. 1330 1177
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
1.135 96,43%
Роми
  
36 3,05%
Црногорци
  
3 0,25%
Хрвати
  
1 0,08%
непознато
  
2 0,16%


РеференцеUredi

  1. Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19 (др. Б. М. Дробњаковић: Смедеревско подунавље и Јасенице
  2. Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  4. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  5. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

ЛитератураUredi

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везеUredi