Celobioza
Celobioza je disaharid sa formulom [HOCH2CHO(CHOH)3]2O. Celobioza se sastoji od dva molekula glukoze povezana β(1→4) vezom. Ona se može enzimatski hidrolizovati do glukoze. Hiroliza alternativno može da bude posredovana kiselinom.[5]. Celobioza sadrži osam slobodnih alkoholnih (OH) grupa, jednu acetalnu vezu i jednu hemiacetalnu vezu, koje doprinose jačim inter- i intra-molekulskim vodoničnim vezama. Ona se može dobiti enzimatskom ili kiselinskom hidrolizom celuloze i celulozom bogatih materijala kao što su pamuk, juta, i papir.
Celobioza | |||
---|---|---|---|
Identifikacija | |||
CAS registarski broj | 528-50-7 | ||
PubChem[1][2] | 439178 | ||
ChemSpider[3] | 388323 | ||
DrugBank | DB02061 | ||
KEGG[4] | |||
Jmol-3D slike | Slika 1 | ||
| |||
| |||
Svojstva | |||
Molekulska formula | C12H22O11 | ||
Molarna masa | 342.3 g mol−1 | ||
Rastvorljivost u vodi | 12 g/100mL | ||
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala | |||
Infobox references |
Tretmanom celuloze sa acet anhidridom i sumpornom kiselinom, dobija se celobiozni oktoacetat, koji ne može da formira vodonične veze i koji je stoga rastvoran u nepolarnim organskim rastvaračima.[6]
Reference
uredi- ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.
- ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.
- ↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ↑ Dadach Zin-Eddine, Pinto Q. JOSé-Henrjque, Serge Kaliaguine (February 1994). „Acid hydrolysis of cellulose. part ii: Stochastic simulation using a monte carlo technique”. The Canadian Journal of Chemical Engineering 72 (1): 106–112.
- ↑ Braun, G. (1943). „α-Cellobiose Octaacetate”. Organic Syntheses Collected Volume 2: 124. and Braun, G. (1937). „α-Cellobiose Octaacetate”. Organic Syntheses 17: 36.