Kasije Hereja

Kasije Hereja (lat: Cassius Chaerea, pogubljen 41. godine) je bio pretorijanski oficir koji je bio jedan od vođa zavere koja je rezultirala uspešnim atentatom na rimskog cara Kaligulu.

Car Kaligula, rimska mermerna bista koja se danas čuva u Luvru. Svojim grubim šalama Kaligula je otuđio od sebe nekoliko pretorijanaca na čelu sa Kasijem Herejom. I pored brojnih zavera protiv cara, tek ona u kojoj su uzeli učešća gardisti pokazala se fatalnom.

Kasije Hereja je počeo karijeru kao običan vojnik tako da ništa ne znamo o njegovom poreklu. U vojnoj službi se istakao i služeći rimskog vojskovođu Germanika dogurao je do čina centuriona, zapovednika centurije tj odeljenja legionara od sto ljudi. Učestvovao je u Germanikovim pohodima protiv Germana istočno od reke Rajne od 14. do 16. godine. Tokom ratova sa varvarima Hereja je ranjen u predelu genitalija što je ostavilo trajne posledice na njegov seksualni život. Pored toga, sudeći po istoričaru Josifu Flaviju i biografu Svetoniju, glas mu je postao tanji, a pokreti feminizirani.

Nije poznato kada je i kako Kasije Hereja postao član pretorijanske garde. Moguće je da je kao legionarski centurion pozvan da se pridruži gardi kojoj su uvek bili potrebni vojnici očvrsli u borbama. U vreme cara Kaligule, Germanikovog sina, Hereja je bio oficir pretorijanske garde, možda jedan od tribuna. Odnos sa carem, koga je Kasije Hereja poznavao možda od malih nogu, bio je daleko od idiličnog. Zbog feminizarane pojave, oficir je bio stalna meta Kaligulinog izrugivanja. Kad god bi Hereja bio na dužnosti, car je gardistima izdavao lozinke Prijap (rimski bog plodnosti, obično prikazivan sa predimenzioniranom erekcijom) ili Venera (rimska boginja ljubavi, u žargonu reč kojom je označavan evnuh). Pored toga, kada god Hereja trebalo da poljubi carev prsten, u tada uobičajnom ritualu simboličnog potvrđivanja odanosti, Kaligula bi mu pružao ruku sa podignutim srednjim prstom. Razlozi za ovakvo carevo ponašanje prema Kasiju Hereji postali su, po Josifu, poznati čitavom Rimu.

Poniženi Kasije Hereje je ubrzo počeo da kuje zaveru protiv cara. U to vreme Kaligula je svojim neuravnoteženim nastupima u javnosti okrenuo protiv sebe i rimski senat i viteški stalež. Tri zavere su već propale zahvaljujući akcijama pretorijanaca, ali sada su se gardisti našli na čelu zavere. Kasije Hereje je oko sebe okupio još dvojicu pretorijanaca, ali su o tročlanoj zaveri bili obavešteni i senatori i drugi pripadnici aristokratije. Hereje je, po Josifu, bio naklonjen republikanski nastrojenim članovima senata.

Kada je Kaligula 24. januara 41. godine krenuo da obiđe hor mladića koji su trebali da učestvuju u igrama u čast diviniziranog Avgusta, Hereja i njegovi ljudi su bili u carevoj pratnji. Po jednoj od verzija događaja koje je zabeležio Svetonije, Kaligula je izdao još jednu lozinku Hereji koji je odgovorio rečima: "Onda, neka bude tako !" i potom zabio oštricu u iznenađenog cara. Kaligula je posle prvog udarca zabvapio za pomoć što je podstaklo atentatore da na njega navale svom snagom. Na carevom telu navodno je bilo ukupno 30 rana. Atentatori su zatim ubili i Kaligulinu suprugu Cezoniju i njegovu dvogodišnju ćerkicu Juliju Druzilu u želji da potpuno zatru carsku porodicu.

Nakon prvobitnog šoka, senat se okupio i pokušao da proglasi republiku. Međutim, većina pretorijanaca, kao i rimska svetina, bili su protiv toga. Pretorijanci su u carskoj palati našli Kaligulinog strica Klaudija i proglasili ga za cara. Po zahtevu građana Rima Klaudije je morao da kazni počinioce ubistva njegovog prethodnika. Kasije Hereja i nekoliko njegovih saradnika su osuđeni na smrt. Herejina poslednja želja bila je da bude pogubljen istim oružjem kojim je ubio cara, što je Klaudije zatim i odobrio.