CD154
| edit |
CD154, takođe poznat kao CD40 ligand ili CD40L, je protein koji je prvenstveno izražen u aktiviranim T ćelijama. On je član TNF superfamiliji molekula. CD154 se vezuje za CD40 na antigen-prezentirajućim ćelijama (APC), posledica čega su mnogobrojni efekti koji zavise of tipa ciljne ćelije. CD40L igra ulogu kostimulišućeg molekula, i on inducira APC aktivaciju putem stimulacije T ćelijskih receptora. CD40L može da se veže za tri molekula: CD40, α5β1 integrin i αIIbβ3.
| CD40 ligand (TNF superfamilija, član 5, hiper-IgM sindrom) | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 PDB prikaz baziran na 1aly. | |||||||||||
| Dostupne strukture | |||||||||||
| 1aly, 1i9r | |||||||||||
| Identifikatori | |||||||||||
| Simboli | CD40LG; TRAP; CD154; CD40L; HIGM1; IGM; IMD3; T-BAM; TNFSF5; gp39; hCD40L | ||||||||||
| Vanjski ID | OMIM: 300386 MGI: 88337 HomoloGene: 56 GeneCards: CD40LG Gene | ||||||||||
| |||||||||||
| Pregled RNK izražavanja | |||||||||||
 | |||||||||||
| podaci | |||||||||||
| Ortolozi | |||||||||||
| Vrsta | Čovek | Miš | |||||||||
| Entrez | 959 | 21947 | |||||||||
| Ensembl | ENSG00000102245 | ENSMUSG00000031132 | |||||||||
| UniProt | P29965 | Q0VEI3 | |||||||||
| RefSeq (mRNA) | NM_000074 | NM_011616 | |||||||||
| RefSeq (protein) | NP_000065 | NP_035746 | |||||||||
| Lokacija (UCSC) | Chr X: 135.56 - 135.57 Mb | Chr X: 53.56 - 53.57 Mb | |||||||||
| PubMed pretraga | [1] | [2] | |||||||||
CD154 je lociran na površini T ćelija. On reguliše B ćelijske funkcije putem interakcija sa CD40 na površini B ćelija. Deficit ovog gena rezultuje u onemogućavanju promene imunoglobulinske klase i vezan je za hiper IgM sindrom.[1]
CD154 ekspresija uredi
CD40 ligand je prvenstveno izražen na aktiviranim CD4+ T limfocitima, ali se takođe može naći u rastvornom obliku. Dok je CD40L bio originalno opisan na T limfocitima, njegova ekspresija je od tada ustanovljena na širokom varijetetu ćelija, kao što su trombociti, mast ćelije, makrofage, bazofili, NK ćelije, B limfociti, kao i non-hematopoetske ćelije (glatke mišićne ćelije, endotelijalne ćelije, i epitelijalne ćelije).[2]
Specifični efekti na ćelije uredi
Makrofage uredi
U makrofagama, primarni signal za aktivaciju je IFN-γ iz Th1 tipa CD4 T ćelija. Sekundarni signal je CD40L na T ćelijama, koji se vezuje za CD40 na ćelijskoj površini makrofaga. Kao rezultat, makrofag izražava CD40 i TNF receptore u većoj meri na svojoj površini, što pomaže u povećanju nivoa aktivacije. Aktivirani makrofag može onda da uništi bakterije putem fagocitoze, i da proizvede dodatne citokine.
B ćelije uredi
B ćelija može da prezentira antigene pomoćnom T ćelijama. Ako T ćelija prepozna peptid prezentiran B ćelijom, T ćelija sintetiše CD40L. CD40L se vezuje za B ćelijski CD40 receptor, prouzrokujući zaustavljanje B ćelijske aktivacije. T ćelija takođe proizvodi IL-4, koji se direktno vezuje za B ćelijske receptore. Kao rezultat ove interakcije, B ćelija je u mogućnosti da deli, menja izotip antitela, i da se diferencira u plazma ćelije. Krajnji-rezultat je B ćelija koja je sposobna da masivno proizvodi specifična antitela protiv antigenske mete.
Endotelijalne ćelije uredi
Aktivacija endotelnih ćelija sa CD40L (npr. iz aktiviranih trombocita) dovodi do produkcije reaktivnih kiseonikovih molekula, kao i hemokin i citokin produkcije, i ekspresije adhezionih molekula kao što je E-selektin, ICAM-1, i VCAM-1. Ova inflamatorna reakcija u endotelnim ćelijama promoviše regrutovanje leukocita na lezijama i može potencijalno da promoviše aterogenezu.[3]
Interakcije uredi
Za CD154 je bilo pokazano interaguje sa RNF128.[4]
Reference uredi
- ↑ „Entrez Gene: CD40LG CD40 ligand (TNF superfamily, member 5, hyper-IgM syndrome)”.
- ↑ Schönbeck U, Libby P (January 2001). „The CD40/CD154 receptor/ligand dyad”. Cell. Mol. Life Sci. 58 (1): 4–43. PMID 11229815.
- ↑ Szmitko PE, Wang CH, Weisel RD, de Almeida JR, Anderson TJ, Verma S (October 2003). „New markers of inflammation and endothelial cell activation: Part I”. Circulation 108 (16): 1917–23. DOI:10.1161/01.CIR.0000089190.95415.9F. PMID 14568885.
- ↑ Lineberry, Neil B; Su Leon L, Lin Jack T, Coffey Greg P, Seroogy Christine M, Fathman C Garrison (August 2008). „Cutting edge: The transmembrane E3 ligase GRAIL ubiquitinates the costimulatory molecule CD40 ligand during the induction of T cell anergy”. J. Immunol. (United States) 181 (3): 1622–6. PMC 2853377. PMID 18641297.
Literatura uredi
- Parham, Peter (2004). The Immune System (2nd izd.). Garland Science. str. 169–173. ISBN 0-8153-4093-1.
- Tong AW, Stone MJ (1997). „CD40 and the effect of anti-CD40-binding on human multiple myeloma clonogenicity.”. Leuk. Lymphoma 21 (1-2): 1–8. PMID 8907262.
- van Kooten C, Banchereau J (2000). „CD40-CD40 ligand.”. J. Leukoc. Biol. 67 (1): 2–17. PMID 10647992.
- Schattner EJ (2003). „CD40 ligand in CLL pathogenesis and therapy.”. Leuk. Lymphoma 37 (5-6): 461–72. PMID 11042507.
- Bhushan A, Covey LR (2002). „CD40:CD40L interactions in X-linked and non-X-linked hyper-IgM syndromes.”. Immunol. Res. 24 (3): 311–24. DOI:10.1385/IR:24:3:311. PMID 11817328.
- Cheng G, Schoenberger SP (2002). „CD40 signaling and autoimmunity.”. Curr. Dir. Autoimmun. 5: 51–61. PMID 11826760.
- Subauste CS (2002). „CD154 and type-1 cytokine response: from hyper IgM syndrome to human immunodeficiency virus infection.”. J. Infect. Dis. 185 Suppl 1: S83–9. DOI:10.1086/338003. PMID 11865444.
- Kornbluth RS (2003). „An expanding role for CD40L and other tumor necrosis factor superfamily ligands in HIV infection.”. J. Hematother. Stem Cell Res. 11 (5): 787–801. DOI:10.1089/152581602760404595. PMID 12427285.
- Xu Y, Song G (2005). „The role of CD40-CD154 interaction in cell immunoregulation.”. J. Biomed. Sci. 11 (4): 426–38. DOI:10.1159/000077892. PMID 15153777.