Budućnost i sloboda za Italiju
Budućnost i sloboda za Italiju (Futuro e Libertà per l'Italia,FLI-FLI), ili jednostavnije Budućnost i sloboda je liberal-konzervativna politička stranka desnog centra u Italiji.
| Budućnost i sloboda za Italiju
Futuro e Libertà per l'Italia
| |
|---|---|
| |
| Predsednik | Đanfranko Fini |
| Potpredsednik | Italo Bokino |
| Sekretar | Roberto Menia |
| Koalicija | Novi savez za Italiju |
| Osnovana | 13. februara 2011 |
| Sedište | Rim |
| Država |  Italija
|
| Mladi ogranak | Generacija budućnosti |
| Ideologija | Liberalkonzervativizam, Nacionalkonzervativizam, Liberalizam. |
| Politička pozicija | Desni centar |
| Dom poslanika |
27 / 630 |
| Senat |
6 / 315 |
| Evropski parlament |
3 / 73 |
| Evropska stranka | Evropska narodna partija |
| Grupa u Evropskom parlamentu | Grupa Evropske narodne partije |
| internet stranica | |
Partija je formirana od strane sledbenika predsednika Doma poslanika Đanfranka Finija kao parlamentarna grupa u julu 2010 kao split iz Naroda slobode (PdL).
Fini, bivši lider Italijanskog socijalnog pokreta i Nacionalne alijanse i ko-osnivač PdL-a je bio kritičar lidera PdL-a Silvia Berluskonija i njegovog stila vođstva kao i njegov previše "mek" odnos prema Severnoj ligi, pored njegovog konstantnog gušenja unutar-partijske opozicije je dovelo do rascepa u PdL-u 30 jula 2010. godine.
Finijev rascep je zaljuljo Berluskonijevu vladu time što se je FLI distancirala od rada vlade, iako iz nje nije izašla, dok je 6. novembra 2010 sazvan prvi kongres FLI na kom se je odlučio definitivni izlazak iz Naroda slobode, ali ne iz vlade.
Ipak i ta odluka je promjenjena time što su posle drugog kongresa 13 i 14 novembra 2010, Finijevi ministri napustili Berluskonijevu vladu i otvorili krizu u centro-desničarskoj koaliciji.
14 decembra 2010 Berluskoni je uspeo korumpirajući nekoliko poslanika iz opozije da dobije novu parlamentarnu većinu bez Finija i njegove partije, iako verovatno vrlo brzo će se otvoriti put prema izborima.
15 decembra 2010 FLI se je pridružila koaliciji "Novi savez za Italiju" sa Unijom Centra, Pokretom za Autonomiju Juga i Savezom za Italiju.
