Брезова (Ивањица)
Брезова је насеље у Србији у општини Ивањица у Моравичком округу. Према попису из 2002. било је 551 становника (према попису из 1991. било је 624 становника).
- За остале употребе, погледајте чланак Брезова.
| Брезова | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Моравички |
| Општина | Ивањица |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 551 |
| Положај | |
| Координате | 43°32′29″N 20°03′34″E / 43.5414°N 20.0594°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 534 m |
  Брезова Брезова (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 32253 |
| Позивни број | 032 |
| Регистарска ознака | IC |
Координате: 43° 32′ 29" СГШ, 20° 03′ 34" ИГД
У географском смислу Брезова и подручје ивањичке општине познати су под именом Моравички Стари Влах. МЗ Брезова сачињава села Брезова, Шареник, Клекова, Мочиоци, Равна Гора, Пресека итд. Њен центар Катићи удаљен је од Ивањице 24 km. Својом територијом се граничи са општинама Нова Варош и Ариље као и ивањичким месним заједницама Прилике и Кушићи.
Историја uredi
Брезова је назив добила по многобројним брезама које су расле на подручју овог села. Први пут се помиње крајем 13. века у повељи краља Стефана Уроша Милутина којом он потврђује манастиру Хиландар прилоге свог деде и оца а прилаже нове поседе. Брезова је све време припадала Моравичком срезу са седиштем у Ивањици, који је припадао Ужичком округу у 19. веку све до 1899. године када је припојен Чачанском округу. Када су 1921. године у Краљевини СХС формиране области Моравички срез је припојен Рашкој области све до 1929. године и поделе на бановине када је овај срез припадао Зетској, а касније Дринској бановини.
Природне одлике uredi
На подручју села уздиже се планина Мучањ са највишим врхом Јеринин град од 1534 метара чији је масив са каменитом северном и североисточном страном препознатљив са велике удаљености. Већи део подручја села је кречњачког састава и богат је шумом од којих је пре планске сече највише захватала буква и то 80 %. Сада је однос четинарског и листопадног 30:70 %. Један део села се простире од Катића до Беле цркве а други је између Милаџинске реке, Брезовачке реке и Вујашког потока. Равна гора се налази на другој страни Мучња.
Грађевине uredi
Црква светог Николе (Бела Црква) у Брезови је, према народном предању, задужбина деспота Стефана Лазаревића, а налази се 20 km од Ивањице уз реку Грабовицу у подножју Мучња. Данашња црква је подигнута у првој половини XVII века и данас се налази под заштитом републике Србије, као споменик културе од великог значаја[1].
У центру села Катића иначе солидно урбанизованог места налази се школа „Мићо Матовић“ са спортском салом и теренима, биоскопом и позорницом, библиотеком. Поред школске на Катићима постоји и библиотека МЗ Брезова. у близини је амбуланта отворена шездесетих година 20. века. Катићи имају и пошту, мотел „Водице“, пансион „Обрадовић“, кафану и кафић.
Демографија uredi
Брезова има 825 становника који живе у 214 према интерном попису из 1999. године. Кад су насељавали ово подручје у 18. и 19. веку придошлице су градиле куће на заклонитим местима у нижим пределима и заравнима. Куће су раштркане и разбацане па су удаљене једна од друге или је једна група кућа удаљена од друге.
У насељу Брезова живи 474 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 47,6 година (45,8 код мушкараца и 49,6 код жена). У насељу има 168 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,28.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[3] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 548 | 99,45% | ||
| непознато | 3 | 0,54% | ||
| м | ж | |||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 11 | 8 | ||
| 75-79 | 13 | 16 | ||
| 70-74 | 21 | 25 | ||
| 65-69 | 34 | 36 | ||
| 60-64 | 23 | 29 | ||
| 55-59 | 14 | 17 | ||
| 50-54 | 23 | 13 | ||
| 45-49 | 21 | 22 | ||
| 40-44 | 14 | 13 | ||
| 35-39 | 17 | 10 | ||
| 30-34 | 13 | 12 | ||
| 25-29 | 25 | 10 | ||
| 20-24 | 15 | 8 | ||
| 15-19 | 9 | 9 | ||
| 10-14 | 15 | 14 | ||
| 5-9 | 13 | 9 | ||
| 0-4 | 11 | 8 | ||
| просек | 45.8 | 49.6 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 253 | 70 | 160 | 20 | 3 | - |
| Женски | 228 | 21 | 161 | 44 | 2 | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 184 | 170 | - | - | 3 | - | - | 1 | 3 | 4 |
| Женски | 124 | 100 | - | - | 16 | - | - | 1 | 3 | - |
| Оба | 308 | 270 | - | - | 19 | - | - | 2 | 6 | 4 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | - | 1 | - | 1 | - | - | - | 1 | |
| Женски | - | - | - | 3 | 1 | - | - | - | - | |
| Оба | - | - | 1 | 3 | 2 | - | - | - | 1 |
Референце uredi
- ↑ Споменици културе у Србији: Црква светог Николе (сајт САНУ) (sh) (en)
(из књиге „Споменичко наслеђе Србије: непокретна културна добра од изузетног и од великог значаја“, чланак Брезова, црква светог Николе) - ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
