Braman
Brahman (sanskrit: ब्रह्म bráhman, iz korena brh – bujati, rasti[1]) je hinduistički koncept sveobuhvatnog bitka, koji je osnova svih bića, tvari, vremena i prostora i svega postojećeg.
Ukoliko ste tražili naseljeno mesto u Francuskoj, v. Braman (Francuska).U vedanti, braman kao univerzalni princip sveobuhvatnosti je u korelaciji s atmanom, individualnim principom koji u njega uvire, i njegova je manifestacija. Budizam negira obe članice ovog odnosa, negira apsolut (braman) i negira pojedinačno sopstvo (atman).[1]
Princip brahmana ne treba brkati sa božanstvom Brahma u hinduizmu.
UpanišadeUredi
Koncepcija brahmana u upanišadama više je spekulativna nego religiozna, iako se ponekad o njemu govori ganuto, kao što pobožni čovek govori o bogu. Ipak, do njega ne dovodi vera, već ga treba saznati.[2]
| “ | Onog ko tako sazna 'ja sam brahman' i postane ta celina, ni sami bogovi ne mogu da spreče da to i ostane, jer on onda postaje i njihovo sopstvo. (Brhad Up. I, 4, 10). | ” |
| “ | Onaj ko je našao i ko se probudio u atmanu i ušao u to raznoliko boravište, taj je tvorac svega. Svet je njegov, svet je zaista njegov (Brhad Up. IV, 149, 113, 114). | ” |
Iz ovog saznanja ne potiče ni lično nadživljavanje ni nebesko blaženstvo, već jedino utapanje i gubljenje u tom jednom, svemu, u tom vrhovnom principu, iz koga sve zrači:
| “ | Onaj ko tako sazna 'ja sam brahman' postaje to sve (Brhad Up. 1 /4/ 10). | ” |
O toj opštoj duši, kao o 'gospodu', se govori u nekim upanišadama, na primer u Svetašvatari i Mundaki, s prizvukom koji priliči samo teističkoj konvenciji:[2]
| “ | Njega koji je najuzvišeniji moćni gospodar među gospodarima, najviše božanstvo među božanstvima, najviši upravljač među upravljačima, njega znamo kao obožavanog boga, gospodara sveta (Švet. Up. VI, 7). | ” |
| “ | On je tvorac. Svugde su mu oči, svugde usta, svugde ruke i noge. Podario je ljudima ruke, a pticama krila. On je tvorac zemlje i neba. On je jedno bez drugog (Švet. Up. III, 3). | ” |
Atributi brahmanaUredi
Glavni atributi brahmana su večan, postojan, nepokolebljiv, samopostojeći, pun, nematerijalan, neograničen prostorom i vremenom, nezahvatljiv čulnom i razumskom spoznajom[3]. Svaki oblik zasebnog postojanja je identičan s njim, iz njega potiče i njemu se vraća.
| “ | Budući sveprožimajući, braman nije ograničen prostorom; budući večan, nije ograničen vremenom, a budući po prirodi sve, nije ograničen ni jednim objektom. Stoga je braman beskonačan u sva tri pogleda. Braman koji je biće (sat), svest (ćit) i blaženstvo (ananda) jeste stvarnost. Onaj ko zna bramana tako sam postaje braman. Braman je nerođen. Stoga se on ne rađa ponovo. | ” |
— Šri Vidjaranja[4]
|
Brahman se kao krajnja stvarnost ne sme brkati s posebnim bićima, jer je, budući sveobuhvatan, daleko više od bilo koje ograničene manifestacije. Stoga, nije čudo što se brahman ponekad poistovećuje s nebićem.[5]
Spoznaja bramanaUredi
Ko shvati „punoću“ i nepokolebljivost „brahmana“, uživaće puno i nepokolebljivo blagostanje (Ćhandogja-upanišad, III, 12, 9). „Patnja je sve što je različito od tog brahmana“ (id. III, 5).
U hinduizmu se prosvetljenima smatraju oni koji uviđaju da je braman identičan s atmanom (individualnim sopstvom).
IzvoriUredi
- ↑ 1,0 1,1 Rada Iveković, Rana budistička misao ), Biblioteka Logos, IP Veselin Masleša, Sarajevo. 1977. pp. 131-152
- ↑ 2,0 2,1 Đuzepe Tuči, Istorija indijske filozofije (str. 223-229), NOLIT, Beograd, 1982.
- ↑ Brahman, Filozofijski rečnik, Matica hrvatska, Zagreb 1984.
- ↑ Panćadaši-Vedanta u petnaest knjiga, pp. 63, 65.
- ↑ Biće i nebiće, Enciklopedija živih religija, Nolit, Beograd. 2004. ISBN 978-86-19-02360-3.