Die Ehe der Maria Braun

(Preusmjereno sa stranice Brak Marije Braun)

Die Ehe der Maria Braun (sh. Brak Marije Braun) je zapadnonemački igrani film snimljen u režiji Rainera Vernera Fasbindera i premijerno prikazan 1979. godine, poznat kao jedno od najuspešnijih ostvarenja u njegovoj filmografiji. Po žanru je drama, a naslovni lik, koga tumači Hana Šigula, je mlada žena koja se za vreme Drugog svetskog rata uda za vojnika koji nestaje, te u posleratnom periodu pokušava obezbediti egzistenciju kroz ljubavnu vezu sa starijim bogatim industrijalcem. Originalno zamišljen kao kratki segment političkog omnibus filma Nemačka u jesen, Brak Marije Braun je bio dotada najskuplji, ali i zbog problema u produkciji za Fasbindera najtraumatičniji film. Uprkos toga, posle premijere je dobio ne niz pohvala od najuglednijih kritičara i filmaša u svetu, nego je postigao i izuzetan uspeh među publikom, te su svi kasniji filmovi u Fasbinderovoj filmografiji uživali visoki budžet. Brak Marije Braun se često navodi kao prvi deo tzv. BRD trilogije posvećene ranim godinama posleratne Zapadne Nemačke, a koji još čine Lola i Čežnja Veronike Voss.

Die Ehe der Maria Braun
RežijaRainer Werner Fassbinder
ProducentMichael Fengler
ScenarioPeter Märthesheimer
Pea Fröhlich
Rainer Werner Fassbinder
UlogeHanna Schygulla
Klaus Löwitsch
Ivan Desny
Gisela Uhlen
MuzikaPeer Raben
FotografijaMichael Ballhaus
MontažaRainer Werner Fassbinder (as Franz Walsch)
Juliane Lorenz
StudioAlbatros Filmproduktion
Westdeutscher Rundfunk
Trio Film
Datum(i) premijere
20. 2. 1979 (1979-02-20) (Zapadni Berlin)
[α 1]
Trajanje120 min.
Zemlja Zapadna Njemačka
Jeziknjemački
engleski
Budžet1,975 mil. DM[1]
Bruto prihod4 mil. DM
(Zapadna Njemačka)
1,8 mil. $
(SAD u prvih šest tjedana kino-distribucije)

Radnja

uredi

Film počinje u Hitlerovoj Nemačkoj 1943. za vreme Drugog svetskog rata. Tokom savezničkog bombardovanja Marija se uda za vojnika Hermana Brauna. Posle "pola dana i cele noći" koje su proveli zajedno, Herman se vraća na front. Posle rata, Mariji je rečeno da je Herman ubijen.

Marija počinje da radi kao hostesa u baru koji posećuju američki vojnici. Počinje da razvija odnos sa crnim vojnikom Bilom, koji je podržava i poklanja razne stvari. Ostaje trudna sa njim.

Herman, koji nije ubijen, vraća se kući i zatiče Mariju i Bila kako se svlače međusobno. Iz toga proizilazi borba između Hermana i Bila. U gužvi Marija nenamerno ubije Bila udarivši ga punom bocom po glavi. Sudi joj vojni sud, a Marija izražava svoju ljubav i prema Bilu i prema Hermanu. Herman tu biva pogođen Marijinom predanošću pa preuzima krivicu za ubistvo i njega zatvaraju. Marija kasnije abortira svoju trudnoću, ali pita doktora da joj obeća da će se znati gde je grob. U vozu, na putu kući, Marija privlači jednog bogatog industrijalca, Karl Osvalda. Osvald, stariji čovek, nudi joj poziciju svoje pomoćnice, ali ona ubrzo postaje njegova ljubavnica. Marija posećuje Hermana u zatvoru i priča mu o razvoju situacije, obećavajući da će započeti novi život čim on bude pušten. Marija postaje bogata i kupuje kuću.

Osvald poseti Hermana i predlaže mu da on i Marija naslede njegovo bogatstvo posle smrti, ako Herman i dalje želi da ostane sa Marijom u braku. Nijedan od njih dvojice ne govori Mariji o ovom dogovoru. Nakon što je oslobođen, Herman emigrira u Kanadu i šalje Mariji crvenu ružu svakog meseca da je podseti da je još uvek voli. Posle Osvaldove smrti, Herman se vraća u Nemačku i Mariji. Kada je pročitan Osvaldov testament, Marija saznaje o njegovom dogovoru sa Hermanom. Uznemirena, Marija pali cigaretu i pogine od eksplozije gasa nakon što je zaboravila da ugasi ringlu kada je palila prethodnu cigaretu. Da li je to uradila namerno ili ne, nije jasno prikazano.

Uloge

uredi

Napomene

uredi
  1. Radna kopija je bila prikazana nekoliko mjeseci ranije na Kanskom festivalu.

Izvori

uredi
  1. Baer, Harry (1990) (German). Schlafen kann ich, wenn ich tot bin. Kiepenheuer & Witsch. str. 281. ISBN 3-462-02055-2. 

Vanjske veze

uredi