Бољев Дол

Бољев Дол;
Основни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Пиротски
Општина	Димитровград
Становништво
Становништво (2011)	8
Положај
Координате	43°07′02″N 22°55′10″E / 43.117333°N 22.9195°E
Временска зона	средњоевропска:; UTC+1
	Бољев Дол Бољев Дол (Srbije)
Остали подаци
Позивни број	010
Регистарска ознака	PI

Координате: 43° 07′ 02" СГШ, 22° 55′ 10" ИГД Бољев Дол или Баљев Дол (bug. Болев дол) је насеље у Србији у општини Димитровград у Пиротском округу. Према попису из 2002. било је 8 становника (према попису из 1991. било је 29 становника).

Име uredi

Према легенди село је добило назив од црновунаца (некадашњих овчара). Они су били у сталној потрази за идеалним местом за становањем. Та потрага је трајала доста дуго, али никако нису могли да нађу такво место. Напокон су нашли идеално место: ливаде препуне сочне траве за њихове овце и бројне потоке и изворе којима су утољивали своју и жеђ својих оваца. То место назваше Бољев Дол (најбољи до) и ту се настанише. Од тог доба па све до 01.01.1966. село се тако и звало. 01.01.1966. нечијом грешком (у писању или читању) село добија име Баљев Дол. О промени назива нису упознати ни у Општини Динитровград, иако им из Републичког завода за статистику шаљу Регистар насеља како би ажурирали и документовали грешке и промене. Насељу је враћено старо име 2008. године (Сл. лист Г. Ниша 79/08).

Географија uredi

Бољев Дол се налази на крајњем југоистоку Србије у пиротском округу у Општини Димитровград. Налази се на 43°7'4" северно од екватора и 22°55'17" источно од почетног меридијана. На надморској висини од 870 метара (према сателиту) или 841 метар према ауто навигацији. Село се сместило у котлину обавијену јасеновом шумом. Овако ушушкано није видљиво ни из непосредне близине ни са Гугловог сателита. Налази се на тачно 40 km од Пирота (преко Планинарског дома) и на 30-35 km од Димитровграда.

Према попису становништва из 1948. године, Бољев Дол је имао 251-ог становника. Од 2008. у овом селу станују само 2 човека.

Демографија uredi

У насељу Бољев Дол живи 8 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 67,4 година (59,5 код мушкараца и 70,0 код жена). У насељу има 5 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 1,60.

Ово насеље је у потпуности насељено Бугарима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година	Становника




1948.	251	^[1]
1953.	246
1961.	184
1971.	131
1981.	66
1991.	29	29
2002.	8	8

Етнички састав према попису из 2002.^[2]
Бугари			8	100,0%
непознато			0	0,0%

Становништво према полу и старости ^[3]


	м	ж
?	0	0
80+	0	1
75-79	1	1
70-74	0	2
65-69	0	1
60-64	0	0
55-59	0	0
50-54	0	0
45-49	0	1
40-44	0	0
35-39	1	0
30-34	0	0
25-29	0	0
20-24	0	0
15-19	0	0
10-14	0	0
5-9	0	0
0-4	0	0
просек	59.5	70.0

Домаћинства

**Број домаћинстава по пописима од 1948-2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	52	50	45	38	27	16	5

**Домаћинства по броју чланова по попису од 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просечан број чланова
Број домаћинстава	2	3	-	-	-	-	-	-	-	-	1.60

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	2	1	1	-	-	-
Женски	6	-	1	4	1	-

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1	1	-	-	-	-	-	-	-	-
Женски	3	3	-	-	-	-	-	-	-	-
Оба	4	4	-	-	-	-	-	-	-	-
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	-	-	-	-	-	-	-	-	-
Женски	-	-	-	-	-	-	-	-	-
Оба	-	-	-	-	-	-	-	-	-

Знаменитости uredi

У селу се налази црквица Светог Архангела Михаила, који је заштитник села и сеоска слава. По усменим предањима мештана црква датира из 12. (или 14.) века. Непосредно поред цркве налази се извор, који и данас кваси и руши темеље цркве. Након Другог светског рата, када је почео да се топи снег са планине, потпомогнут извором, претила је опасност да црква буде однесена. Омладинци који су тада живели у селу изашли су да спасу цркву и скренули су воду. Због овог чина били су кажњени. Након извесног времена ситуација се поновила. Сада нико није смео да спречи катастрофу. Трагедија се догодила, вода је у неповрат однела многе вредне предмете и два зида цркве. Два иконописана зида су до краја 80-их година, била изложена сунцу и киши, када црква бива стављена под заштиту државе. Мајстори који су радили на рестаурацији нису ваљано одрадили свој посао. Опет по предању мештана, нашли су златан мач у једном од два гроба који се налазе непосредно поред цркве. Новоизграђени зидови и данас нису иконописани.

У селу се још налази и чесма која датира из турског времена. Њу је саградио турски ага чији је конак био у селу удаљеном 5 km од овог села. Њему се ова вода толико допала, да је саградио чесму на којој је слуга свакодневно точио воду и носио је свом господару. Ова чесма, колико је мени познато, никада није пресушила. Вода са ове чесме има и лети и зими приближну температуру и веома је лака за пиће. Неки неразумни људи, у потрази за златом, копали су поред темеља и резервоара. На тај начин могли су да униште највеће сеоско богатство.

У селу и око њега налази се 11 камених крстова (не рачнајући она два поред цркве), које су нажалост оскрнавили и оборили опет трагачи за златом.

Референце uredi

↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе uredi

Портал Србија

[1] Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

[2] Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9

[3] Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

[1]

[2]

[3]