Bitka za Loznicu 1941.
Bitka za Loznicu se odigrala 31. avgusta 1941. godine, u toku ustanka u Srbiji, kada su četnici pod komandom Veselina Misite oslobodili Loznicu od Nemaca.
| Bitka za Loznicu | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Deo Ustanak u Jugoslaviji | |||||||
 Ustanak u okupiranoj Jugoslaviji 1941. | |||||||
| |||||||
| Sukobljene strane | |||||||
 Četnički odredi JV |
 Nemački Vermaht | ||||||
| Komandanti i vođe | |||||||
|
Bogdan Drljača Georgije Bojić |
| ||||||
| Snaga | |||||||
| Jadarski četnički odred snage: 500 četnika | 105 vojnika 11. čete iz sastava 3. bataljona 738. pešadijski puk, | ||||||
| Žrtve i gubici | |||||||
| Četnici (Podrinjski, a kasnije Jadarski odred): 8 poginulih, 10 ranjenih | Nemci: 12 poginulih, 93 zarobljenih | ||||||
Borba za Loznicu je bila do tada najveći oružani sukob sa Nemcima u okupiranoj Jugoslaviji.[1] Tokom ovih borbi poginuo je Veselin Misita, potpukovnik Vojske Kraljevine Jugoslavije, koji je predvodio napad na Nemce. Loznica je bila prvi oslobođen grad u okupiranoj Srbiji za vreme Drugog svetskog rata (pre toga je bilo oslobođenih gradova u Crnoj Gori).
Misitini četnici su napali Loznicu bez naređenja četničkog vođe Dragoljuba Mihailovića.[2][3] Zajedno sa Misitom, u napadu su učestvovale i samostalne četničke vođe Vlado Zečević i Ratko Martinović, koji su kasnije prišli partizanima.
Pozadina uredi
Kada je počeo ustanak u Srbiji, partizani su ismevali "ravnogorce" što se izležavaju i govore da nije vreme za borbu protiv okupatora.[4] Vođa ravnogoraca, pukovnik Dragoljub Mihailović je smatrao još uvek nije vreme za ustanak. On je cenio da je okupator jači u svakom pogledu, da bi borba protiv njega bila kontraproduktivna. Pukovnik Mihailović je zabranio da se napadaju žandarmi i Nemci, ili da se izvode sabotaže.[4] Nekoliko četničkih vođa, bez saglasnosti pukovnika Mihailovića, pridružilo se ustanku.[5] U avgustu 1941. godine, grupa "ravnogoraca", pod vođstvom poručnika Ratka Martinovića je napustila Ravnu goru da bi stupila u borbu protiv Nemaca.[4]
Poručnik Ratko Martinović je u manastiru Tronoša razgovarao sa popom Vladom Zečevićem i potpukovnikom Veselinom Misitom, koji su takođe hteli da se uključe u borbu protiv Nemaca. Krajem avgusta 1941, kod manastira Tronoša je organizovan veliki narodni zbor. Oko manastira se okupilo nekoliko stotina ljudi, među kojima je bilo i naoružanih.[3] Na zboru su govorili poručnik Ratko Martinović, pop Vlada Zečević i potpukovnik Veselin Misita. Okupljeni su bili nezadovoljni Mihailovićevom politikom čekanja. Oduševljenje za ustanak je bilo veliko i mnogi su uzvikivali: "Hoćemo u borbu!" [3] Sutradan, prema dogovoru sa Misitom, Zečević i Martinović su krenuli po selima oko Krupnja u mobilizaciju dobrovoljaca.
Tok borbi uredi
Napad na Loznicu je počeo iznenada. Crkvena zvona su 31. avgusta objavila početak napada, koji je izvršen danju.[3] U ustaničkim borbama za Loznicu su zajedno na nacističkog okupatora oružje digli svi građani, bez obzira na ideološko opredeljenje.[6]
31. avgusta ustanici predvođeni potpukovnikom Veselinom Misitom su oslobodili Loznicu, zarobivši 93 Nemca.[nedostaje referenca] Jedan od preživelih učesnika događaja, Božidar Panić, se priseća:
Loznicu su oslobodili njeni građani predvođeni potpukovnikom vojske Kraljevine Jugoslavije.[6]
Sam Misita je tom prilikom poginuo. Misitu je ubio kafedžija Laza Hajduković. U njegovoj kafani je bila nemačka posada i kada je Misita sa svojim borcima upao u kafanu, Laza je dograbio pištolj od nemačkog oficira i ubio potpukovnika Misitu.[3]
Predaja grada Nemcima uredi
Nakon smrti Misite, Draža Mihailović je poslao majora Pantelića u Loznicu. Dok su ustanici vodili borbu kod Novog Sela, Major Pantelić i njegovi oficiri Mika Komarčević, Lazar Savić su slali Nemcima delegaciju da pregovara o predaji Loznice. Četnici su predali Loznicu 11. oktobra 1941. godine, po naređenju Draže Mihailovića.[3] Ova predaja je porazno uticala na moral onih jedinica koje su se i dalje borile.
U Loznici je major Pantelić ostavio četu pod komandom Mike Komarčevića, koji je četu postrojio, oružje složio u kupe i tako sačekao Nemce. Prišao je oštrim korakom nemačkom oficiru ili podoficiru i predao raport.[3]
Tumačenja uredi
Istoričar Branko Petranović smatra da je Misita izveo ovu akciju da bi preduhitrio partizanski napad na Loznicu.[7] Slično je i Draža objašnjavao na sastanku sa Nemcima: "moji ljudi su krenuli na Loznicu zato da je komunisti ne zauzmu."[8] Na posleratnom suđenju, utvrđeno je da su četnički odredi bez Mihailovićevog naređenja počeli pristupati ustanku:
- Tužilac: Da li je Martinović napadao Krupanj?
- Optuženi Mihailović: Jeste.
- Tužilac: Po vašem naređenju?
- Optuženi: Ne.
- Tužilac: Jeste li naredili Aleksandru Mišiću da napadne Loznicu?
- Optuženi: Nisam, jer mi tada nismo imali veze. Ja sam već kazao da je Mišić sam napao na Loznicu.
- Tužilac: Znači da su vaši odredi počeli da ulaze u borbu, u ustanak. To je glavno, a vi posle objašnjavajte kako hoćete.[2]
Povezano uredi
Izvori uredi
- ↑ Dr I. Avakumović, Mihailović prema nemačkim dokumentima, London, 1969, 21
- ↑ 2,0 2,1 Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENjA DRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: Saslušanje optuženih
- ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 3,6 https://znaci.org/00001/9_5.htm
- ↑ 4,0 4,1 4,2 https://znaci.org/00001/9_4.htm
- ↑ Valter Manošek: VERMAHT I UBISTVA JEVREJSKIH MUŠKARACA U SRBIJI
- ↑ 6,0 6,1 Decenijama palio sveću zaboravljenom heroju
- ↑ Branko Petranović: Srpski narod u ustanku
- ↑ Zapisnik sa sastanka Mihailovića sa nemačkim predstavnicima u selu Divci 11.11.1941.