Wikipedija

Biomarker (medicina)

Biomarkeri u medicini su biološke karakteristike koje se objektivno mogu meriti i ukazuju na normalni biološki ili patološki procesa u organizmu. Biomarkeri u medicini mogu biti ćelija, gen, genski proizvodi ili specifični molekuli, kao što su enzimi ili hormoni. Čak i kompleksna organska funkcija ili karakteristična promena u biološkim strukturama može da se primeni kao medicinski biomarker.[1]

Značaj uredi

Uopšteno govoreći, biomarkeri u medicini su proizvodi organizama koji se mogu koristiti kao indikatori zdravlja ili bolesti. Zato poslednjih nekoliko godina postoji sve veći interes farmaceutske industrije za istraživanja biomarkera, za praćenje bolesti. Tako, prema nedavnim studijskim istraživanjima tržišta, broj kliničkih ispitivanja primenom biomarkera u poslednje četiri godine se povećao za 10 puta. Prema nekim procenama u farmaceutskoj industriji, ulaže se danas do dve milijarde evra godišnje u istraživanje i razvoj biomarkera. Razlozi za ovakav trend su nagli pad broja novih, odobrenih istraživanja lekova s jedne i sve više složenih bolesti kao što su AIDS-a ili rak, s druge strane, koje se još uvek i pored intenzivnih napora istraživača, nedovoljno brzo i/ili se (pre)kasno - dijagnostikuju ili leče.

Dijagnostika brojnih bolesti primenom konvencionalnih metoda je često veoma skupa i/ili dugotrajna. Na primer, psiholog otkriva neka psihička stanja, kao što je npr. depresija, samo nakon opsežnih psiholoških intervjua što zahteva dosta vremena i umešnosti. Primenom biomarkera - tj testova za otkrivanje depresije koja se zasniva na identifikaciji gena (primenom najnovije molekularne tehnike tzv. SNP-nizova, varijabilnosti celog ljudskog genoma) ona se brže lakše i pravovremeno može dijagnostikovati.[2]

Zato se velika nada pridaje studijama [3] koje se bave istraživanjem i razvojem novih biomarkera, koji koriste nove tehnike kao što su raspored genoma, proteina i DNK, i koje su sve dostupnije u praksi.[4]

Karakteristike medicinskih biomarkera uredi

Da bi medicinski biomarker (biohemijski pokazatelj) bio uspešan on mora da ispuni nekoliko uslova i to:[5]

  • da mu je koncentracija relativno visoka u odgovarajućem tkivu, a zanemarljiva u drugim tkivima,
  • da je pogodno subcelularno raspodeljen, kako bi se nakon oštećenja tkiva brzo našao u cirkulaciji,
  • da se u cirkulaciji zadržava dovoljno dugo kako bi mogla da se prati njegova koncentracija,
  • da se može odrediti pomoću pogodne i osetljive analitičke metode, primenljive i na automatskim analizatorima,
  • da su za njega ustanovljene rigorozne (»cut-off«) vrednosti, uzimajući u obzir da su klinička osetljivost i specifičnost međusobno povezane.

Primenom navedenih principa danas se u dijagnostici preporučuju brojni biomarkeri za dijagnostikovanje oboljenja pojedinih organa kao npr;[5]

Klasični biomarkeri u medicini [16]
Grupe supstanci Primeri
Joni Kalcijum, hloridi, gvožđe, kalijum, magnezijum, natrijum, fosfat
Hormoni Kortizol, estradiol, HCG, IGF-1, insulin, progesteron, T3/T4, testosteron, TSH
Faktora zgrušavanja krvi Antitrombin III, faktor II faktor V, INR
Metabolički parametri Amino kiseline, masne kiseline, ukupnih proteini, HDL i LDL-holesterol, laktat/piruvat, oligosaharidi, organske kiseline, vitamin A/E
Enzimi Alanin aminotransferaza (ALT, ranije GPT), aspartat aminotransferaza (AST, ranije GOT), lipaza, γ-glutamil transferaza (γ-GT), kreatin kinaze (CK), amilaze
Karakteristika tkiva HLA (transplantacija)
Ostalo γ-hromozom

Izvori uredi

  1. ↑ (de) Karin Bracht: Biomarker: Indikatoren für Diagnose und Therapie. In: Pharmazeutische Zeitung online.
  2. ↑ (de)ngFn-Plus und ngFn-transFer im Programm der medizinischen genomforschung
  3. ↑ Rheinische Post vom 25. Juli 2011, S. D3. Hersteller ist das US-Pharmaunternehmen Ridge Diagnostics
  4. ↑ Gudenus, R. and Granzer, U.: Biomarker und Surrogatendpunkte. In: transkript. 7, 2010, S. 31-32.
  5. ↑ 5,0 5,1 Majkić-Singh, N. T., Ignjatović, S., Kovačević, R., Ilić, M., & Lalić, N. (2002). Dijagnostički i prognostički značaj biomarkera. Jugoslovenska medicinska biohemija, 21(1), 1-8.
  6. ↑ 119. Majkić-Singh N. Osteoporoza-Znaćaj klinićko-biohemijskih parametara za otkrivanje i praćenje. Inpharm 1997; 10: 11.
  7. ↑ Chen JT, Hosoda K, Hasumi K, Ogata E, Shiraki M. Serum N-terminal osteocalcin is a good indicator for estimating responders to hormone replacement therapy in postmenopausal women. J Bone Min Res 1996; 11: 1784’92.
  8. ↑ Ilić M, Majkić-Singh N. Značaj kliničko-biohemijskih parametara za praćenje osteoporoze. Jugoslov Med Biohem 1996; 15: 216.
  9. ↑ Christenson RH, Azzary HME. Biochemical markers of the acute coronary syndromes. Clin Chem 1998; 44: 1855’86.
  10. ↑ Majkić-Songh N. Biohemijski parametri za dijagnostikovanje infarkta miokarda. Infarm 1998; 4:18’19.
  11. ↑ Majkić-Singh N. Novi biohemijski markeri oštećenja miokarda. Jugoslov Med Biohem 1999; 18(2-3): 63-70.
  12. ↑ 133. Ignjatović S, Mirković D, Majkić-Singh N, Ignjatović D. Phospholipase A, lipase, amylase and pancreatic amylase activity in taurocholate induced experimental acute necrotizing pancreatitis. Jugoslov Med Biohem 1998; 17(2): 69-74.
  13. ↑ Ignjatović S, Majkić-Singh N, Mitrović M, Gvozdenović M. Biochemical evaluation of patients with acute pancreatitis. Clin Chem Lab Med 2000; 38:1141’44
  14. ↑ Majkić-Singh N. Metaboličke promene i laboratorijska dijagnostika šećerne bolesti. Jugoslov Med Biohem 1998; 17(1): 1-9.
  15. ↑ Vessella LR, Lange PH. Issues in the assessment of PSA immunoassays. The Urologic Clinics of North America 1993; 20. 607’17.
  16. ↑ (de)Von Karin Bracht, Biomarker, Indikatoren für Diagnose und Therapie pharmazeutische-zeitung.de

Spoljašnje veze uredi


Biomarkeri
Biomarkeri (medicina) • Biomarkeri (ćelija) • Biomarkeri (hemija)
Biomarkeri za procenu izloženosti • Biomarkeri (ekologija) • Molekularni markeri

Istraživanja biomarkera • Biomonitoring • Bioindikatori • Biomarkeri (časopis)

Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Biomarker_(medicina)&oldid=41812949