Биновац
Биновац је насељено место града Смедерева у Подунавском округу. Према попису из 2011. било је 428 становника (према попису из 2002. било је 444 становника). У селу се налази основна школа „Илија Милосављевић Коларац“.
| Биновац | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Подунавски |
| Град | Смедерево |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 428 |
| Положај | |
| Координате | 44°34′14″N 20°52′08″E / 44.5705°N 20.869°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 126 m |
  Биновац Биновац (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 026 |
| Регистарска ознака | SD |
Координате: 44° 34′ 14" СГШ, 20° 52′ 08" ИГД
Историја uredi
Биновац се налази југозападно од варошице Колара, у њеној непосредној близини. Судећи по топониму Манастириште који се налази северозападно од села, а где је по предању био манастир кога су Турци до темеља срушили, може се претпоставити да је овде и раније било насеље. Али о томе нема података, као што нема ни сигурних података о оснивању данашњег насеља. Први подаци о Биновцу постоје с почетка 19. века. У арачким списковима спомиње се Биновац који је имао 1818. године 15 кућа, а 1822. 18 кућа. Године 1846. село је имало 30 кућа, а по попису из 1921. г. Биновац је имао 109 кућа са 667 становника.
По предању, први колац су ударили у селу преци Делијокића (који данас имају разна презимена), непознатог порекла, досељени крајем 18. или почетком 19. века. У то време и нешто касније доселиле су се породице пореклом са Косова, из Рашке, Накучана, Старог Влаха, Црне Горе, Груже и Лепенице. У старе породице рачунају се и Суботићи (данас са разним презименима) чији је предак дошао из космајског Рајковца, затим Калаџићи (са разним презименима) старином из старог Влаха.
Биновац је до 1896. г. чинио једну општину са суседним Суводолом, када се одвојио и образовао самосталну општину. (подаци крајем 1921. године).[1][2]
Демографија uredi
У насељу Биновац живи 370 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,4 година (44,3 код мушкараца и 46,5 код жена). У насељу има 90 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 4,75.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[4] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 431 | 97,07% | ||
| Роми | 12 | 2,70% | ||
| Муслимани | 1 | 0,22% | ||
| непознато | 0 | 0,0% | ||
| м | ж | |||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 3 | 8 | ||
| 75-79 | 8 | 12 | ||
| 70-74 | 17 | 14 | ||
| 65-69 | 15 | 14 | ||
| 60-64 | 12 | 23 | ||
| 55-59 | 12 | 10 | ||
| 50-54 | 15 | 12 | ||
| 45-49 | 20 | 16 | ||
| 40-44 | 22 | 13 | ||
| 35-39 | 15 | 14 | ||
| 30-34 | 6 | 12 | ||
| 25-29 | 11 | 11 | ||
| 20-24 | 16 | 12 | ||
| 15-19 | 15 | 16 | ||
| 10-14 | 19 | 17 | ||
| 5-9 | 8 | 13 | ||
| 0-4 | 7 | 6 | ||
| просек | 41.7 | 43.0 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 187 | 51 | 113 | 17 | 6 | - |
| Женски | 187 | 26 | 110 | 47 | 3 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 109 | 67 | - | - | 16 | 1 | 3 | 2 | 2 | 6 |
| Женски | 52 | 37 | - | - | 4 | 1 | - | 6 | - | 1 |
| Оба | 161 | 104 | - | - | 20 | 2 | 3 | 8 | 2 | 7 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | - | 4 | 1 | 3 | 1 | - | - | 3 | |
| Женски | - | - | - | 2 | 1 | - | - | - | - | |
| Оба | - | - | 4 | 3 | 4 | 1 | - | - | 3 |
Референце uredi
- ↑ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19. др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница)
- ↑ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Коришћена Литература uredi
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).
Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
Иначе Монографија Подунавске области (Панчево, 1929 г.) коју је саставио др Владимир Марган сачињена је од три дела и представља и данас једно од незаобилазних дела за проучавање Србије и Баната.
