Biljana Srbljanović

Biljana Srbljanović (rođena 15. 10. 1970. godine u Stokholmu u Švedskoj) je srpska dramska spisateljica i političarka. Diplomirala je dramaturgiju 1995. godine na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, gde danas predaje. Od sredine devedesetih godina, njenih pet od ukupno šest drama prevedeno je na dvadeset stranih jezika i izvedeno u preko pedeset pozorišta u Evropi i Americi[1].

Biljana Srbljanović
Biljana Srbljanović
Rođen/a15. oktobar 1970. (1970-10-15) (dob: 52)

Njen dramski rad karakteriše politička angažovanost i beskompromisno proevropski stav kao i oštra kritika savremenog društva[2], jer kako ona kaže, „politička i socijalna dimenzija sasvim je neodvojiva od ljudskog bića“[3].

StvaralaštvoUredi

Iako je delo Biljane Srbljanović s početka bilo kritika Srbije iz doba Miloševića, ona se ne ograničava samo na kritiku sopstvene zemlje[2]. Prema rečima austrijske kritičarke Kornelije Nidermajer, oštrica Biljane Srbljanović je okrenuta uvek ka okruženju u kom se nalazi. Njena dela su nastala iz "snažnog ličnog doživljaja okruženja u kom se nalazi.[2]". Dok je živela u Srbiji, njena kritika je bila okrenuta ka srpskom društvu (Beogradska trilogija, Porodične priče, Pad), da bi joj, kad je otišla iz Srbije i počela da upoznaje evropsko društvo kao i nakon posete SAD, meta postalo društveno ustrojstvo tzv. "prvog sveta" i njihov način života, konkretno, naličje ujedinjene Evrope (predstava Supermarket), ili "američki san" (predstava Amerika, drugi deo)[2]. Almut Vagner, dramska spisateljica iz Hamburga kaže "da niko ne zna da opisuje i analizira tako dobro fenomene istorijskih zaokreta, tranzicije između dve ere, kao Biljana.[2]"

Međutim, politička i društvena kritika nisu jedina tema Biljane Srbljanović. NJene drame takođe govore i o intimnijim i ličnijim problemima savremenog čoveka kao što su porodični i međugeneracijski odnosi i sukobi. Doduše, sama političnost njenih drama se upravo bazira na sukobu generacija. U poslednjim dramama se takođe govori i o nekim čisto metafizičkim temama kao što su usamljenost, starenje i naročito smrt[4].

Prema Srbljanovićki, dramska književnost takođe potpada pod literaturu, te je razbijanje jedinstva mesta i jedinstva vremena sasvim prihvatljivo za gledaoca koji više ne želi da gleda hronološki uverljivo pozorište, već ga zanima da na sceni vidi sebe, svoje okruženje, svoje lične probleme i da sve to bude uverljivo prikazano[3]. O strukturi svoje drame, Srbljanovićka kaže:

  „Ja pišem o svojim osećanjima, košmarima snovima, o svojim prvim borama, o ožiljcima koji zarastaju na svima nama a da ih nikada niko ne leči, o svojim razočarenjima i promašenim iluzijama i uopšte me ne zanima da tome namećem nekakav lažni kalup nekakve prevaziđene forme. Pozorište čine uverljivi likovi koji nešto uverljivo rade i to je jedino što je važno.[3]

Napisala je devet pozorišnih komada:

Kao glumica se pojavila u nekoliko filmova[5]:

Kao student Akademije napisala je scenario za 13 epizoda serije Otvorena vrata[6], koja na humorističan način govori o životu jedne građanske porodice.

Beogradska trilogijaUredi

Beogradska trilogija je bio prvi pozorišni komad koji je napisala i čija je premijera bila 1997. u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u režiji Gorana Markovića. Ova drama govori o problemima dijaspore prateći nekoliko grupa srpskih emigranata kroz Prag, Sidnej i Los Anđeles. Scene su kratke i visceralne, dijalozi brzi sa malo reči ali veoma efektni[1].

Predstava se igrala i u drugim zemljama kao što su Nemačka, Austrija, Švajcarska, Belgija i skandinavske zemlje. U SAD je bila premijerno prikazana 19. 4. 2004. u Vašingtonu, u režiji Roberta Maknamare, umetničkog direktora Teatra Scena koji je izveo predstavu. U programu predstave se navodi da se radi o delu "jednog od najtalentovanijih mladih pisaca Evrope i snažnom pogledu na teme rata i emigracije"[7].

Porodične pričeUredi

Porodične priče je njena druga predstava koja se premijerno davala u aprilu 1998. u Ateljeu 212. Predstava je dobila nagradu na festivalu u Novom Sadu. Biljana Srbljanović je 1. 12. 1999. godine postala prvi strani pisac dobitnik nemačke nagrade Ernst Toler[8]. Anselm Veber je postavio ovu predstavu u hamburškom pozorištu Dojčes Šaušpilhaus (nem. Deutsches Schauspielhaus), da bi ubrzo postala deo redovnog repertoara u 25 nemačkih pozorišta[8] (Hamburg Špilhaus, Kameršpile Minhen, Nemačko pozorište u Berlinu, Štutgart Šaušpil, itd). Takođe je igrana i u Poljskoj (Teatar Grotocki Vroclava), Sloveniji, SAD u Jeil Repertori Teatru (engl. Yale Repertory Theater) i drugim evropskim državama[8].

DnevniciUredi

Tokom prve tri nedelje NATO bombardovanja Jugoslavije, iz Beograda piše dnevnik za dnevni list La Republika. Ti tekstovi su takođe objavljeni i nedeljniku Špigel (broj 17/1999) a u Italiji ih je objavila izdavačka kuća Baldini&Kastoldi[8], kao i Gardijan. U tim dnevnicima prikazivala je svu besmislenost rata i kvazipatriotizma na prostorima bivše Jugoslavije kao i tragediju srpskog naroda za koju je po njenom mišljenju, jedan od glavnih krivaca Slobodan Milošević[9]. Međutim, ona takođe smatra da Milošević nije jedini krivac za srpsku tragediju i ističe kako veliki deo krivice leži na nesvesnosti samog naroda koji je, uprkos prevari na izborima, teroru i totalnom uništenju ekonomije, ipak održao ovog čoveka na vlasti čitavu deceniju.[9]

PadUredi

Pad je bio njen treći pozorišni komad završen decembra 1999. Premijerno je prikazan na festivalu Budva Grad-teatar jula 2000. U avgustu 2000, Biljana Srbljanović je pozvana na Festival u Bisanu, gde je Žan Klod Beruti postavio na scenu Pad, a Evelin Didi Leže Porodične priče[8].

SupermarketUredi

Supermarket je pozorišni komad koji je premijerno prikazan na festivalu u Beču 2001, u režiji Tomasa Ostermajera, da bi zatim ova predstava postala deo redovnog repertoara bečkog pozorišta Burgteatar[10].

Supermarket je melodrama, to jest, „sapunska opera“ po rečima same Srbljanovićke[11]. u ovom delu, Srbljanovićka oštro kritikuje Zapad i neoliberalne zablude postnacionalističke Evrope, sa posebnim osvrtom na potrebu da se autsajder, naročito ako dolazi s Balkana, kategoriše kao obskurni, iracionalni ratni huškač[2]. Imigrant, autsajder, željan da stvori novi dom i da se uklopi u društvo u kom se nalazi, međutim, koliko god se trudio, ipak nikad ne uspeva da dostigne svoj novi, bezbedni i priznati identitet[2] zahvaljujući predrasudama na koje ni moderna i napredna Evropa nije imuna.

Glavni lik je Leo, istočnoevropski imigrant koji živi negde u Zapadnoj Evropi i koji ulazi u vremeplov. On sedam puta proživljava isti dan – četvrti novembar 1999. Srbljanovićka koristi amneziju da izrazi poentu — likovi se ne sećaju šta su radili prethodnog dana, osim Lea koji takođe koristi tu situaciju: izmislio je svoj identitet. Iz ogromne želje da bude heroj izmislio je sam sebi biografiju istočnoevropskog disidenta. Supermarket je komad o očajnoj i komičnoj nameri da se održi ova iluzija. Kada konačno posustaje, spreman na samoubistvo, sticajem okolnosti on će zaista i postati heroj[2].

Amerika, drugi deoUredi

Amerika, drugi deo je njen peti pozorišni komad dovršen krajem 2003. u kome kritikuje „američki san“. Radnja se odvija u NJujorku, nakon 11. septembra i velikog terorističkog napada Al Kaide. Prema rečima Tomasa Ostermajera, Biljana Srbljanović ovom dramom govori da je: „...prva žrtva, kao i uvek, bila istina. Druga je bila solidarnost koja se izgubila među ljudima. Još jedan novi rat – ovoga puta globalan – nema svoj početak niti kraj. San je, nasuprot tome, izgledao sasvim drugačije: biti slobodan. Ali ne po cenu podeljenog društva koje se može svesti na jedini, prepoznatljiv, zajednički imenitelj: želju za profitom.“[2]

SkakavciUredi

Skakavci je drama iz 2005. godine koju je Srbljanovićka napisala po narudžbini Jugoslovenskog dramskog pozorišta i koja govori o problemima starih ljudi. Premijerno je prikazana 26. aprila 2005. na Velikoj sceni JDP-a[12]. Ova drama joj je donela dva veoma značajna priznanja: Evropsku nagradu za novu pozorišnu umetnost, jednu od najvažnijih nagrada za dramsko stvaralaštvo[2], kao i titulu najboljeg stranog pisca u sezoni 2005/2006 koju dodeljuje nemački časopis Teatar hojte[12].

U obrazloženju za dodelu Evropske nagrade stoji:

  „Za nju i za narod njene zemlje koji je toliko patio, epitet Evropske nagrade sigurno najviše znači kao potvrda činjenici da su Srbi prisutni i da će uvek biti prisutni na ovom kontinentu. Više nego bilo ko od njenih prethodnika, ova spisateljica je učinila Balkan bližim Evropi i nagnala nas da razmišljamo koliko od balkanskog duha ima u našim dušama. NJen glas snažno odjekuje celim kontinentom.[2]

Ova drama ujedno čini Biljanu Srbljanović prvim savremenim dramaturgom iz Srbije čija je predstava postavljena u Zagrebačkom kazalištu mladih[13]. Premijera je bila 3. marta 2006[14].

NagradeUredi

Pored već pomenutih osvojila je i sledeće nagrade: nagrade „Slobodan Selenić“, Osvajanje slobode, Statueta Joakim Vujić,[15] Sterija, nagrada „Nova pozorišna realnost“ u okviru manifestacije „Premio Europa“. Odlikovana je Ordenom viteza za umetnost i književnost koji vlada Francuske dodeljuje jednom godišjnje kao priznanje za značajan doprinos ovim vrstama stvaralaštva.[16]

Politički angažmanUredi

Bivša je članica političkog saveta Liberalno-demokratske partije. Kandidovana je kao kandidat LDP-a za gradonačelnicu Beograda na lokalnim izborima 2008. godine.[17]

Privatni životUredi

Udata je za Gabrijela Kelera, bivšeg ambasadora Republike Francuske u Beogradu.

IzvoriUredi

  1. 1,0 1,1 „Aleksandar Lukač.Invitation to an Exorcism:An analysis of audience response to the reading of Biljana Srbljanović's Belgrade Trilogy at Harbourfront Studio Theatre in Toronto, Ontario.”. Arhivirano iz originala na datum 2007-08-17. Pristupljeno 2008-05-01. 
  2. 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 Vreme:Evropska pozorišna nagrada Biljani Srbljanović. Evropa ovde.Vreme br. 852
  3. 3,0 3,1 3,2 Vreme, br 748. Intervju sa Biljanom Srbljanović. Ožiljci na svima.
  4. „B92.Kultura.Pozorište. O predstavi. Biljana Srbljanović. Nagrada nova pozorišna umetnost.”. Arhivirano iz originala na datum 2007-09-29. Pristupljeno 2008-05-01. 
  5. IMDb Biljana Srbljanović
  6. Biljana Srbljanović na IMDb-u
  7. „Srpstvo. Vesti. 23. april 2004.”. Arhivirano iz originala na datum 2008-05-11. Pristupljeno 2008-05-01. 
  8. 8,0 8,1 8,2 8,3 8,4 „Teatre Barcelona.Qui és qui?”. Arhivirano iz originala na datum 2008-04-22. Pristupljeno 2008-05-01. 
  9. 9,0 9,1 Guardian:Diary of a defiant Serb. 15. maj 1999.
  10. „Dnevni kulturni info: Biljana Srbljanović”. Arhivirano iz originala na datum 2007-09-29. Pristupljeno 2008-05-01. 
  11. „Želela sam da svako zajebe svakoga, da svako laže svakoga, i da svako mrzi svakoga. Ali da ipak svi zavise jedni od drugih, tako da sve to bude izmešano. To je sapunska opera.“ Vreme, br. 852. Evropa ovde. Ivan Medenica.
  12. 12,0 12,1 „B92.net: Novi uspeh Biljane Srbljanović”. Arhivirano iz originala na datum 2007-09-29. Pristupljeno 2008-05-01. 
  13. Radio 101:Intervju sa Biljanom Srbljanović, objavljen 23.februara 2006.
  14. „Nacional. Biljana Srbljanović - pop zvijezda europskog teatra u Zagrebu”. Arhivirano iz originala na datum 2007-09-27. Pristupljeno 2008-05-01. 
  15. „Knjaževsko-srpski teatar: Dobitnici Statuete Joakim Vujić”. Arhivirano iz originala na datum 2013-03-26. Pristupljeno 2009-09-01. 
  16. Biljani Srbljanović francuski orden za doprinos umetnosti
  17. B92: LDP: Biljana Srbljanović za Beograd

Vanjske vezeUredi