Betazol

Betazol
	2-(2H-pirazol-3-il)etanamin
Identifikacija
CAS registarski broj	105-20-4
PubChem	7741
ChemSpider	7455
UNII	1C065P542O
ChEBI	59170
ChEMBL	CHEMBL1201323
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES
	n1ccc(n1)CCN
InChI
	InChI=1S/C5H9N3/c6-3-1-5-2-4-7-8-5/h2,4H,1,3,6H2,(H,7,8) ; Kod: JXDFEQONERDKSS-UHFFFAOYSA-N InChI=1/C5H9N3/c6-3-1-5-2-4-7-8-5/h2,4H,1,3,6H2,(H,7,8); Kod: JXDFEQONERDKSS-UHFFFAOYAY
Svojstva
Molekulska formula	C5H9N3
Molarna masa	111.15 g mol−1
Farmakologija
ATC code	V04CG02
DrugBank	DB00272
	(šta je ovo?) (verifikuj) ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Betazol je agonist histaminskog H₂ receptora. On je poznat kao Ametazol. Betazol hidrohlorid je poznat kao gastramin i histalog.

On se korišti kao želudačni stimulans za testiranje maksimalne produkcije želudačne sekretorne aktivnosti.^[5] Taj test se može koristiti za dijagnozu bolesti poput Zolinger-Elisonovog sindroma kod koga se javlja prekomerna produkcija želudačne kiselina, što je uzrokovano prevelikom produkcijom gastrina. Zapremina izlučene kiseline se meri nakon administracije betazola. Dijagnoza je sekrecija veća od 60% maksimalne. Ova procedura može da uzrokuje komplikacije, te je treba izbegavati kod pacijenata sa koronarnom arterijskom bolešću.^[6] Betazol se takođe koristi za dijagnozu gastritisa zajedno sa testom za aktivnosti sekretina.

Betazol se koristi kao stimulans umesto histamina jer je specifičan za H₂ receptor te ne proizvodi nepoželjne nuspojave koje bi histamin indukovao. Upotreba betazola ne zahteva istovremenu primenu antihistaminskih jedinjenje za blokiranje dejstva histamina na druge tipove histaminskih receptora.

Njegovo dejstvo u stimulaciji oslobađanja histamina se može koristiti za testiranje efikasnosti lekova koji blokiraju H2 receptor kao što je nizatidin.^[7]

Reference uredi

↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
↑ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594. edit
↑ Wruble LD Cummins AJ Goldenberg J Schapiro H (1967). „The effect of intravenous histalog on gastric secretion in man”. Digestive Diseases and Sciences 12 (11): 1087–1090. DOI:10.1007/BF02233873. PMID 6057052. Arhivirano iz originala na datum 2020-04-14. Pristupljeno 2014-04-12.
↑ Stoller JL Holubitsky IB Harrison RC Munro AI (1970). „Complications of the histalog test of gastric acid secretion”. Digestive Diseases and Sciences 15 (7): 647–651. DOI:10.1007/BF02236024. PMID 4951403. Arhivirano iz originala na datum 2020-04-14. Pristupljeno 2014-04-12.
↑ Hammond JB, Offen WW (1988). „Effect of nizatidine and cimetidine on betazole-stimulated gastric secretion of normal subjects: comparison of effects on acid, water, and pepsin.”. Am J Gastroenterol. 83 (1): 32–6. PMID 2892392.

Spoljašnje veze uredi

Portal Hemija

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit

[2] Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit

[4] Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594. edit

[5] Wruble LD Cummins AJ Goldenberg J Schapiro H (1967). „The effect of intravenous histalog on gastric secretion in man”. Digestive Diseases and Sciences 12 (11): 1087–1090. DOI:10.1007/BF02233873. PMID 6057052. Arhivirano iz originala na datum 2020-04-14. Pristupljeno 2014-04-12.

[6] Stoller JL Holubitsky IB Harrison RC Munro AI (1970). „Complications of the histalog test of gastric acid secretion”. Digestive Diseases and Sciences 15 (7): 647–651. DOI:10.1007/BF02236024. PMID 4951403. Arhivirano iz originala na datum 2020-04-14. Pristupljeno 2014-04-12.

[7] Hammond JB, Offen WW (1988). „Effect of nizatidine and cimetidine on betazole-stimulated gastric secretion of normal subjects: comparison of effects on acid, water, and pepsin.”. Am J Gastroenterol. 83 (1): 32–6. PMID 2892392.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]