Otvori glavni meni
Berlinci gledaju kako -{C-54}- sleće na aerodrom Tempelhof (1948)

Blokada Berlina (24. jun 194811. maj 1949.) je bila jedna od prvih velikih međunarodnih kriza Hladnog rata, i prva takva kriza koja je dovela do žrtava. Tokom međunarodne okupacije post-nacističke Nemačke, Sovjetski Savez je zapadnim saveznicima blokirao železnički i automobilski pristup sektorima Berlina, koje su oni kontrolisali. Cilj je bio da se zapadne sile nateraju da dozvole sovjetskoj zoni da počne da snabdeva grad hranom i gorivom, što bi Sovjetima dalo praktičnu kontrollu nad celim gradom.

Kao odgovor, zapadni saveznici su organizovali Berlinski vazdušni lift za snabdevanje namirnicama građana Berlina. Tokom Drugog svetskog rata, vazdušni lift za snabdevanje nemačke 6. armije tokom Staljingradske bitke je morao da dnevno doturi 300 tona hrane, ali je retko prilazio blizu ovoj cifri. Obično je doturano samo oko 24 tone hrane; Berlin bi zahtevao 4.000 tona dnevno, što je više nego deset puta veća količina. Vazduhoplovstvo Sjedinjenih Država, Kraljevsko vazduhoplovstvo, i vazduhoplovstva drugih članica Komonvelta nacija su sproveli preko 200.000 letova kojima su dostavljali 13.000 tona hrane dnevno, u operaciji koja je trajala skoro godinu dana.[1] Do proleća 1949. je bilo jasno da je operacija doživela uspeh, a do aprila vazdušnim liftom je dostavljana veća količina namirnica nego što je prethodno stizalo u grad železničkim transportom.

Uspeh vazdušnog lifta je predstavljao poniženje za Sovjete, koji su uporno tvrdili da nikad neće profunkcionisati. Kada je postalo jasno da je vazdušni lift efikasan, u maju je podignuta blokada. Jedan zaostavština vazdušnog lifta su tri aerodroma u nekadašnjim zapadnim zonama grada.

ReferenceUredi / Уреди

LiteraturaUredi / Уреди

Spoljašnje vezeUredi / Уреди