Berilijum-oksid

(Preusmjereno sa Berilijum oksid)

Berilijum-oksid je neorgansko hemijsko jedinjenje čija je hemijska formula BeO.

Berilijum-oksid
Wurtzite polyhedra.png
Identifikacija
CAS registarski broj 1304-56-9 YesY
PubChem[1][2] 14775
ChemSpider[3] 14092 YesY
EINECS broj 215-133-1
UN broj 1566
MeSH beryllium+oxide
ChEBI 62842
RTECS registarski broj toksičnosti DS4025000
Bajlštajn 3902801
Jmol-3D slike Slika 1
Slika 2
Svojstva
Molekulska formula BeO
Molarna masa 25.01
Agregatno stanje beli prah
Gustina 3.0 g/cm³ (osnovno)
Tačka topljenja

2530 °C

Tačka ključanja

3900 °C

Opasnost
EU-klasifikacija Veoma toksičan (T+)
NFPA 704
NFPA 704.svg
 
4
4
 
R-oznake R49, R25, R26,
R36/37/38, R43, R48/23
S-oznake S53, S45
Tačka paljenja Nije zapaljiv
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni Berilijum-telurid
Drugi katjoni Magnezijum-oksid
Kalcijum-oksid



Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

OsobineUredi

Berilijum-oksid je beo, nerastvoran prah. Sa kiselinama gradi berilijumove soli, koje su po osobinama slične magnezijumovim. Reaguje i sa rastvorima alkalnih hidroksida. U reakciji sa kalijum-hidroksidom gradi K2BeO4.[4]

Osobina Vrednost
Particioni koeficijent[5] (ALogP) -0,0
Rastvorljivost[6] (logS, log(mol/L)) 0,9
Polarna površina[7] (PSA, Å2) 17,1

DobijanjeUredi

Može se dobiti žarenjem metala ili nitrata na vazduhu, ali se najčešće dobija iz berila.[4]

IzvoriUredi

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). "PubChem as a public resource for drug discovery.". Drug Discov Today 15 (23-24): 1052–7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). "Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities". Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217–241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). "Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining". J Cheminform 2 (1): 3. PMID 20331846. doi:10.1186/1758-2946-2-3.  edit
  4. 4,0 4,1 Parkes, G.D. & Phil, D. 1973. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga. Beograd.
  5. Ghose, A.K., Viswanadhan V.N., and Wendoloski, J.J. (1998). "Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods". J. Phys. Chem. A 102: 3762–3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  6. Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE. (2001). "Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices". Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488–1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  7. Ertl P., Rohde B., Selzer P. (2000). "Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties". J. Med. Chem. 43: 3714–3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

LiteraturaUredi

Spoljašnje vezeUredi