Autošovinizam

Autošovinizam (ponekad samomržnja)1  je specifična vrsta šovinizma koju mogu posedovati pojedinac ili grupa, a koja se ogleda u izrazito negativnim predrasudama, mržnji, preziru, netoleranciji i agresivnosti prema sopstvenoj naciji. Autošovinizam je "oličen u iznošenju stavova koje ekstremisti iz redova drugih naroda mogu sasvim racionalno protumačiti kao opravdanje za punjenje masovnih grobnica telima sunarodnika samopravednog autošoviniste."[1]

Novinarka Milica Jovanović je ustanovila da je Zoran Ćirjaković, bivši novinar NIN-a, "autor žiga autošovinizam" u "isleđivanju" Druge Srbije.[2] Ćirjaković je kasnije, u nekoliko javnih nastupa, rekao da je ovaj izraz skovao preispitujući sopstvene neprihvatljive stavove iznete devedesetih godina u tekstovima objavljenim u američkom nedeljniku "Newsweek".

Prema dostupnim arhivama, ovaj pojam je prvi put upotrebljen u tekstu Zorana Ćirjakovića "Sloboda je mržnja", koji je objavljen u nedeljniku NIN 6. aprila 2006. godine.[3] U tom tekstu Ćirjaković poredi srpsku grupu neonacističkog foruma Stormfront sa sadržajima na forumima B92 i Zamisli Srbiju, sajtovima pojedinih NVO i uopšte onim delom "sajber Srbije" koji sprovodi sistematsku "dehumanizaciju Srba".

"Ako Stormfront vređa ne-Srbe na sramotan i užasan, ali dobro poznat način, drugi forum toleriše jedinstveni diskurs koji bi se, po ugledu na pojam 'autogenocid' korišćen da opiše zločin u Pol Potovoj Kampučiji, možda mogao opisati kao 'autošovinizam' ili 'autorasizam'. Iako izražena u pismenijoj, naizgled uljudnoj manje psovačkoj formi od antisemitizma na Stormfront, dehumanizacija Srba na forumu 'Zamisli Srbiju' pokazuje kako se pozivi za čišćenje jednog društva od zla mogu degenerisati u pozive za uništenje."[3]

U tekstu "Lepljiva laž", objavljenom u nedeljniku NIN 29. novembra 2007. komentarišući lokalne reakcije na tekst Petra Lukovića iz splitskog lista Feral Tribune, Ćirjaković konstatuje da je autošovinizam u Srbiji metastazirao, dok je Nezavisno udruženje novinara Srbije asocijacija koja je "izgleda postala poluga kriptokomunističkog 'liberalizma'".[4]

Tekst "Vrhunska ironija i cinizam", objavljen u rubrici pisma čitalaca dnevnog lista Politika 24. decembra 2008. godine, jedan je od brojnih tekstova i komentara koji ukazuju da se upotreba termina odomaćila. "Ko plaća i podupire tu patološku srbofobiju, taj žalosni autošovinizam i gde je tome kraj?", pitanje je kojim se u pismu komentarišu postupci Nataše Kandić, uz optužbe za izdaju.[5]

U jednom kasnijem objavljenom, Ćirjaković piše da suština autošovinizma "nije samomržnja – ona je sasvim legitimna i često je nije teško razumeti, naročito onda kada vlastodršci ili sunarodnici pišu sramne i zločinačke stranice zajedničke istorije. Autošovinizam počinje onda kada neko zaključi da je on sam "izuzetak", "propust u sistemu" i kada sunarodnicima, ljudima koji su objekt lične mržnje, negira čovečnost i sugeriše da je njihova "zverska" priroda nešto što je večno, neuništivo i trajno, nešto što je deo njihovog 'mentaliteta'".[6]

Termin autošovinizam u izrazito negativnoj konotaciji ponovo je vraćen u javni diskurs Srbije tekstom "Tužbalice", koji je u "Politici" oktobra 2014. godine objavio Bruno Đurđević, analitičar "Peščanika".[7] Zoran Ćirjaković i Muharem Bazdulj, autori za koje taj termin nema neprimereno negativne i pežorativne konotacije, iako tvrde da adekvatno opisuje pojavu koju smatraju izuzetno lošom, zatim su u "Politici" objavili seriju tekstova u kojima su polemisali sa stavovima Đurđevića[8] i drugim stavovima objavljenim na društvenim mrežama i u manjim medijima.[9][10]


  1. 1 U nekim prevodima na srpskohrvatski i srodne jezike, engleska reč "self-hating" odnedavno biva prevođena kao "autošovinistički" umesto "samomrzeći", što može navesti na sporni zaključak da su ova dva srodna, ali bitno različita pojma sinonimi.

Vidi jošUredi

IzvoriUredi

Spoljašnje vezeUredi