Autošovinizam
Autošovinizam (ponekad samomržnja)↑1 je specifična vrsta šovinizma koju mogu posedovati pojedinac ili grupa, a koja se ogleda u izrazito negativnim predrasudama, mržnji, preziru, netoleranciji i agresivnosti prema sopstvenoj naciji. Autošovinizam je "oličen u iznošenju stavova koje ekstremisti iz redova drugih naroda mogu sasvim racionalno protumačiti kao opravdanje za punjenje masovnih grobnica telima sunarodnika samopravednog autošoviniste."[1]
Novinarka Milica Jovanović je ustanovila da je Zoran Ćirjaković, bivši novinar NIN-a, "autor žiga autošovinizam" u "isleđivanju" Druge Srbije.[2] Ćirjaković je kasnije, u nekoliko javnih nastupa, rekao da je ovaj izraz skovao preispitujući sopstvene neprihvatljive stavove iznete devedesetih godina u tekstovima objavljenim u američkom nedeljniku "Newsweek".
Prema dostupnim arhivama, ovaj pojam je prvi put upotrebljen u tekstu Zorana Ćirjakovića "Sloboda je mržnja", koji je objavljen u nedeljniku NIN 6. aprila 2006. godine.[3] U tom tekstu Ćirjaković poredi srpsku grupu neonacističkog foruma Stormfront sa sadržajima na forumima B92 i Zamisli Srbiju, sajtovima pojedinih NVO i uopšte onim delom "sajber Srbije" koji sprovodi sistematsku "dehumanizaciju Srba".
"Ako Stormfront vređa ne-Srbe na sramotan i užasan, ali dobro poznat način, drugi forum toleriše jedinstveni diskurs koji bi se, po ugledu na pojam 'autogenocid' korišćen da opiše zločin u Pol Potovoj Kampučiji, možda mogao opisati kao 'autošovinizam' ili 'autorasizam'. Iako izražena u pismenijoj, naizgled uljudnoj manje psovačkoj formi od antisemitizma na Stormfront, dehumanizacija Srba na forumu 'Zamisli Srbiju' pokazuje kako se pozivi za čišćenje jednog društva od zla mogu degenerisati u pozive za uništenje."[3]
U tekstu "Lepljiva laž", objavljenom u nedeljniku NIN 29. novembra 2007. komentarišući lokalne reakcije na tekst Petra Lukovića iz splitskog lista Feral Tribune, Ćirjaković konstatuje da je autošovinizam u Srbiji metastazirao, dok je Nezavisno udruženje novinara Srbije asocijacija koja je "izgleda postala poluga kriptokomunističkog 'liberalizma'".[4]
Tekst "Vrhunska ironija i cinizam", objavljen u rubrici pisma čitalaca dnevnog lista Politika 24. decembra 2008. godine, jedan je od brojnih tekstova i komentara koji ukazuju da se upotreba termina odomaćila. "Ko plaća i podupire tu patološku srbofobiju, taj žalosni autošovinizam i gde je tome kraj?", pitanje je kojim se u pismu komentarišu postupci Nataše Kandić, uz optužbe za izdaju.[5]
U jednom kasnijem objavljenom, Ćirjaković piše da suština autošovinizma "nije samomržnja – ona je sasvim legitimna i često je nije teško razumeti, naročito onda kada vlastodršci ili sunarodnici pišu sramne i zločinačke stranice zajedničke istorije. Autošovinizam počinje onda kada neko zaključi da je on sam "izuzetak", "propust u sistemu" i kada sunarodnicima, ljudima koji su objekt lične mržnje, negira čovečnost i sugeriše da je njihova "zverska" priroda nešto što je večno, neuništivo i trajno, nešto što je deo njihovog 'mentaliteta'".[6]
Termin autošovinizam u izrazito negativnoj konotaciji ponovo je vraćen u javni diskurs Srbije tekstom "Tužbalice", koji je u "Politici" oktobra 2014. godine objavio Bruno Đurđević, analitičar "Peščanika".[7] Zoran Ćirjaković i Muharem Bazdulj, autori za koje taj termin nema neprimereno negativne i pežorativne konotacije, iako tvrde da adekvatno opisuje pojavu koju smatraju izuzetno lošom, zatim su u "Politici" objavili seriju tekstova u kojima su polemisali sa stavovima Đurđevića[8] i drugim stavovima objavljenim na društvenim mrežama i u manjim medijima.[9][10]
- ↑1 U nekim prevodima na srpskohrvatski i srodne jezike, engleska reč "self-hating" odnedavno biva prevođena kao "autošovinistički" umesto "samomrzeći", što može navesti na sporni zaključak da su ova dva srodna, ali bitno različita pojma sinonimi.
Vidi još Uredi
Izvori Uredi
Spoljašnje veze Uredi
- Autošovinisti - Čedomir Antić, Politika, 21. oktobar 2010.
- Neprijatelj u ogledalu - Zoran Ćirjaković, NSPM, 12. decembar. 2011.