Ogist Kont (Auguste Comte [oɡyst kɔ̃t]; puno ime Isidore Marie Auguste François Xavier Comte) (Monpelje, 19. januara 1798. – Pariz, 5. septembra 1857.), francuski matematičar, filozof i mislilac. Prvi je smislio reč "sociologija". Poznat je kao osnivač pozitivizma, pravca filozofije koji uzima iskustvo, kao glavni način spoznaje. Bio je prvi koji je primenio naučni metod za opisivanje društva.

Auguste Comte

Život

uredi

Rođen je u Monpeljeu u jugozapadnoj Francuskoj. Upisao se na politehniku u Parizu. To je bio čuveni fakultet, koji je bio poznat po privrženosti francuskim idealima republikanizma i progresa. Politehnika je bila zatvorena 1816, da bi se napravila reorganizacija. Zbog toga je Kont napustio te studije i prešao je na medicinu u Monpeljeu. Kada se Politehnika ponovo otvorila nije tražio prijem.

Vrativši se u Monpelje Kont je došao u sukob sa svojom porodicom privrženoj katoličanstvu i monarhizmu. Zbog toga se ponovo zaputio za Pariz, gde je zarađivao radeći sitne poslove. U avgustu 1817. postao je student i sekretar grofa Sen Simona, koji je uveo Ogista Konta u intelektualno društvo. Kont se 1824. razišao sa Sen Simonom zbog nepremostivih međusobnih razlika.

Kont je tada znao da želi da radi na filozofiji pozitivizma. Taj plan je publikovao 1822 kao "Plan naučnih proučavanja za reorganizaciju društva". Nije uspeo da dobije akademski položaj, pa je pri svakodnevnom preživljavanju zavisio od sponzora i prijatelja spremnih da mu pomognu. Oženio se Karolin Masen, ali rastali su se 1842. Bio je 1826. u duševnoj bolnici, koju je napustio, a da se nije izlečio. Napisao je

  • šestotomni ’Kurs pozitivističke filozofije’ od 1830 do 1842.
  • četvorotomni ’Sistem političkog pozitivizma’ je napisao od 1851. do 1854.

Učenje

uredi

Jedan univerzalni zakon, koga je Kont video u svim naukama nazivao je "zakon tri faze". Po njemu društvo prolazi kroz te tri faze:

  • teološka
  • metafizička
  • naučna

Zadnjoj naučnoj fazi je dao ime pozitivna faza. Teološka faza se sa perspektive francuskog društva 19. veka smatrala faza, koja je prethodila prosvetiteljstvu, u kojoj bog određuje ljudski položaj u društvu i društvene stege. Pod metafizičkom fazom on nije smatrao Aristotelovu metafiziku ili metafiziku antičkih Grka. Ta ideja je bila bazirana na Francuskoj revoluciji iz 1789. Metafizička faza je uključivala univerzalna prava, koja su bila iznad autoriteta bilo koga ljudskog bića, iako za ta prava se nije moglo reći da su bila sveta. Ono što je smatrao naučnom fazom je bilo ono što je došlo nakon neuspeha revolucija i Napoleona. To je bila mogućnost da ljudi mogu naći rešenja socijalnih problema i sprovesti ih u život. Kontov zakon tri faze bio je jedna od prvih teorija socijalnog evolucionizma.

Druge univerzalne zakone nazivao je enciklopedijski zakoni. Kombinujući te zakone Kont je razvio sistematsku i hijerarhijsku klasifikaciju svih nauka, uključujući neorgansku fiziku (astronomiju, geonauke i hemiju) i organsku fiziku (biologija i socijalna fizika, koja je kasnije postala sociologija).

Imao je ideju specijalne nauke sociologije kao poslednje i najveće od svih nauka, koja će uključivati sve druge nauke i koja će integrisati nalaze u kohezivnu celinu. Kontovo objašnjenje pozitivističke filozofije uvelo je značajan odnos između teorije, prakse i ljudskog razumevanja sveta. Kont kaže "Tačno je da se svaka teorija mora zasnivati na opaženim činjenicama. Jednako je tačno da se ne može posmatrati bez vodstva neke teorije. Bez takvoga vodstva, naše činjenice bi bile besplodne. Ne bi ih mogli zadržati. Većinom ih čak ne bi mogli ni primetiti.

On je smislio novu kovanicu "altruizam", koja se odnosila na moralnu obavezu pojedinaca da služi druge i da stavlja njihove interese iznad vlastitih. Suprostavljao se ideji individualnig prava, smatrajući da nisu konzistentna sa etičkim obavezama.

Tokom Kontova života na njegov rad se ponekad gledalo sa skepticizmom, jer je uzdizao pozitivizam do religije i sebe je nazivao papom pozitivizma. Skovao je i reč "sociologija", da bi označio novu nauku o društvu. Ranije je koristio izraz "socijalna fizika", da bi označio pozitivnu bauku o društvu.

Kont se smatra prvim zapadnim sociologom. Ibn Kaldun je bio pre njega na Istoku. Kontovo isticanje kvantitativnoga, matematičke baze za donošenje odluka ostalo je do danas.

Vanjske veze

uredi