Atenej Mehanik

Za ostale upotrebe, v. Atenej (razvrstavanje).

Atenej (grčki: Ἀθήναιος), poznat kao Mehanik (Mechanicus), autor je jedne knjige o veštini opsade gradova, čiji je naslov O spravama (Περὶ μηχανημάτων). Moderni filolozi identifikuju ga sa Atenejem iz Seleukije, članom peripatičke škole koji je delovao u drugoj polovini 1. veka pne. u Rimu i drugum gradovima.^[1]^[2]

Život

Strabon spominje jednog svog savremenika, Ateneja iz Seleukije, peripatetičkog filozofa.^[3] Neko vreme bio je glavni demagog u svom rodnom gradu, ali se zatim preselio u Rim i upoznao se s Lucijem Licinijem Varon Murenom. Atenej je pratio Murenu kad je ovaj bežao iz Rima jer je otkriveno da je s Fanijem Cepionom kovao zaveru protiv Avgusta. Atenej je uhvaćen, ali ga je Avgust pomilovao, jer nije bilo dokaza da je aktivno učestvovao u zaveri.^[4] Atenej je možda identičan s piscem koga spominje Diodor Sicilijski.^[5]

O spravama

Ovaj spis upućen je Marku Klaudiju Marcelu, pa je stoga morao biti sastavljen pre Marcelove smrti 23. pne., a možda je pisan upravo u vreme kada se Marcel spremao na pohod.^[1] U delu se opisuje nekoliko opsadnih sprava. Autor kao izvore navodi Agesistrata, Dijada iz Pele i Filona iz Bizanta. Whitehead i Blyth dele spis na predgovor, deo o "dobroj praksi", deo o "lošoj praksi", deo o Atenejevim vlastitim inovacijama i zaključak u kome se "naglašava da je priprema za rat sredstvo odvraćanja i brani se Atenej pred neimenovanim kritičarima"^[2] Delo je tehničkog karaktera, ali ne bez znakova Atenejevog filozofskog obrazovanja: "On se pokazuje kao filozof i izlaže i vremenu i mogućnosti, ali takođe tvrdi za sebe da je dovoljno veliki tehnički stručnjak da konstruiše nove sprave i da tačno opiše one stare".^[1] Veliki deo Atenejevog spisa (9.4-27.6) poklapa se s odgovarajućim odlomkom Vitruvijevog dela De architectura (X, 13‒16), što se verovatno može objasniti time da su se oba autora oslanjala na isti izvor.^[6]

Uticaj

Heron iz Bizanta se u svom poliorketikonu Parangelmata Poliorcetica oslanja na Ateneja kao svoj izvor.

Izdanja

Carl(e) Wescher, Poliorcétique des Grecs. Paris, 1867. (online: Google Books, archive.org)
Rudolf Schneider, Griechische Poliorketiker. Abhandlungen der königlichen Gesellschaft der Wissenschaften zu Göttingen: philologisch-historische Klasse, neue Folge, 12:5. Berlin, 1912.
David Whitehead, P.H. Blyth, Athenaeus Mechanicus, On Machines. Historia-Einzelschrift, 182. Stuttgart: Franz Steiner Verlag, 2004. ISBN 3-515-08532-7
Maurizio Gatto (ed.), Il Peri mechanematon di Ateneo meccanico. Edizione critica, traduzione, commento e note. Aio 567. Roma: Aracne editrice, 2010. ISBN 978-88-548-3102-5

Reference

↑ ^1,0 ^1,1 ^1,2 Serafina Cuomo, review of Gatto 2010, Bryn Mawr Classical Review 2010.11.35
↑ ^2,0 ^2,1 Duncan B. Campbell, review of Whitehead and Blyth 2004, Bryn Mawr Classical Review 2005.07.63
↑ Strabon, XIV, 5, 4
↑ William Smith (ur.), Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, 1870, s.v. Athenaeus (9).
↑ U Istorijskoj biblioteci, II, 20: William Smith (ur.), Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, 1870, s.v. Athenaeus (9).
↑ Whitehead and Blyth 2004, p. 14

[Cuomo-1] 1,0 ^1,1 ^1,2 Serafina Cuomo, review of Gatto 2010, Bryn Mawr Classical Review 2010.11.35

[Campbell-2] 2,0 ^2,1 Duncan B. Campbell, review of Whitehead and Blyth 2004, Bryn Mawr Classical Review 2005.07.63

[3] Strabon, XIV, 5, 4

[4] William Smith (ur.), Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, 1870, s.v. Athenaeus (9).

[5] U Istorijskoj biblioteci, II, 20: William Smith (ur.), Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, 1870, s.v. Athenaeus (9).

[6] Whitehead and Blyth 2004, p. 14

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]