Astidamija (starogrčki: Ἀστυδάμεια) bilo je ime nekoliko žena u grčkoj mitologiji.

Pelopova kćiUredi

Astidamija je bila kći elidskog kralja Pelopa i Hipodamije. Udala se za Alkeja, kome je rodila sina Amfitriona i kćerke Anaksu i Perimedu. Anakso je svom ujaku Elektrionu rodila Alkmenu, buduću majku Heraklovu, pa je tako Astidamija bila Heraklova baka s majčine strane.[1]

Akastova suprugaUredi

Astidamija, kći Kretejeva, poznata i kao Hipolita,[2][3][4] bila je supruga Akasta, kralja Jolka. Akast je očistio Peleja od greha za ubistvo Euritiona, kralja Ftije. Astidamija se zaljubila u Peleja, ali ovaj ju je odbio, pa je ova iz osvete poslala glasnika Pelejevoj ženi, Antigoni, s porukom da se Pelej namerava oženiti Akastovom kćerkom Steropom. Po primitku te vesti Antigona je vešanjem sebi oduzela život. Astidameja je tad Akastu lažno optužila Peleja za silovanje. Akast je poverovao i odlučio da ga kazni tako što je Peleja poveo u lov i zatim ga ostavio nezaštićenog kad ga je napala grupa kentaura. Pelej je uspeo da se izbavi uz pomoć Hirona i Hermesa, a zatim se osvetio tako što je opustošio Jolk i rastrgao Astidamiju, a onda sa svojom vojskom prošao između njenih raštrkanih udova.[5]

Ktesipova majkaUredi

Astidamija je Heraklu rodila Ktesipa.[6] Prema Pseudo-Apolodoru, bila je kći Amintora, kralja Dolopljana u Tesaliji, i Kleobule.[7] Prema Diodoru Scilijskom, Astidamija je bila kći Ormenija, kralja Pelazgiotide; Herakle joj se udvarao, ali Ormenije nije hteo svoju kćerku udati za njega jer je već bio oženjen Dejanirom. Herakle je tad poveo rat protiv Ormenija, ubio kralja i silom uzeo Astidamiju.[8]

Filantova kćiUredi

Astidamija (ili Astigenija) takođe je i drugo ime Astiohe, kćerke Filantove, koja je Heraklu rodila sina Tlepolema. [9][10]

Strofijeva kćiUredi

Astidamija se usput spominje na jednoj sholiji uz Euripidovog Oresta kao kći Strofija i Kidragore te sestra Piladova.[11]

Forbantova kćiUredi

Astidamija je Posejdonovom sinu Kaukonu rodila sina Lepreja. Nagovorila je Herakla da se izmiri sa Leprejem, koji je ranije savetovao Augiju da baci Herakla u okove.[12]

ReferenceUredi

  1. Pseudo-Apolodor, Biblioteka, II, 4, 5II, 4, 6.
  2. Pindar, Nemejske ode, IV, 54 (88) i sholija uz to mesto.
  3. Sholija uz: Apolonije Rođanin, Doživljaji Argonauta, I, 224.
  4. Sholija uz Aristofanove Oblakinje, 1063.
  5. Pseudo-Apolodor, Biblioteka, III, 13, 1; 2; 3; 7.
  6. Schmitz 1867, s.v. Astydameia.
  7. Pseudo-Apolodor, Biblioteka, II, 7, 8.
  8. Diodor Sicilijski, Istorijska biblioteka, IV, 37, 4.
  9. Pindar, Olimpijske ode, VII, 24 i sholija uz to mesto, u kojoj se citira Ferekid za ime "Astigenija".
  10. Cf. Higin, Fabulae, 162.
  11. Sholija uz Euripidovog Orest 33.
  12. Klaudije Elijan, Šarena istorija, I, 24.

LiteraturaUredi