Aspartam

Aspartam
	N-(L-α-Aspartyl)-L-fenilalanin,; 1-metil estar
Identifikacija
CAS registarski broj	22839-47-0
ChemSpider	118630
UNII	Z0H242BBR1
DrugBank	DB00168
KEGG	C11045
ChEBI	2877
ChEMBL	CHEMBL171679
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES
	O=C(O)C[C@H](N)C(=O)N[C@H](C(=O)OC)Cc1ccccc1
InChI
	InChI=1S/C14H18N2O5/c1-21-14(20)11(7-9-5-3-2-4-6-9)16-13(19)10(15)8-12(17)18/h2-6,10-11H,7-8,15H2,1H3,(H,16,19)(H,17,18)/t10-,11-/m0/s1 ; Kod: IAOZJIPTCAWIRG-QWRGUYRKSA-N InChI=1/C14H18N2O5/c1-21-14(20)11(7-9-5-3-2-4-6-9)16-13(19)10(15)8-12(17)18/h2-6,10-11H,7-8,15H2,1H3,(H,16,19)(H,17,18)/t10-,11-/m0/s1; Kod: IAOZJIPTCAWIRG-QWRGUYRKBV
Svojstva
Molekulska formula	C14H18N2O5
Molarna masa	294.3 g mol−1
Gustina	1,347 g/cm3
Tačka topljenja	246–247 °C
Tačka ključanja	razlaže se
Rastvorljivost u vodi	umereno rastvorljiv
Rastvorljivost	neznatno rastvoran u etanoli
pKa	4,5–6,0
Opasnost
NFPA 704	1 1 0
	(šta je ovo?) (verifikuj) ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Aspartam (APM) je veštački, nešećerni zaslađivač koji se koristi kao zamena šećera u nekim vrstama hrane i pića. U Evropskoj zajednici, on je registrovan pod kodom E951. Aspartam je metil estar aspartinske kiseline/fenilalaninskog dipeptida. On je prvobitno bio u prodaji pod imenom NutraSweet; a od 2009. se prodaje i pod imenom AminoSweet. On je prvi put sintetisan 1965. i njegov patent je istekao 1992.

Bezbednost aspartama je bila tema nekoliko političkih i medicinskih kontroverzi, kongresnih saslušavanja i Internet prevara^[6]^[7]^[8]. On je odobren od strane FDA za upotrebu u prehrambenim proizvodima 1974. Jedan medicinski pregled iz 2007. je izneo zaključak da je aspartam bezbedan za upotebu pri sadašnjim nivoima konzumpcije kao nehranljivi zaslađivač.^[9] Međutim, pošto njegovi proizvodi razlaganja sadrže fenilalanin, aspartam moraju da izbegavaju ljudi koji imaju genetičko oboljenje fenilketonuriju (PKU).

Reference uredi

↑ Budavari, Susan, ur. (1989). „861. Aspartame”. The Merck Index (11th izd.). Rahway, NJ: Merck & Co.. str. 859. ISBN 91191028X.
↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
↑ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594. edit
↑ Rowe, Raymond C. (2009). „Aspartame”. Handbook of Pharmaceutical Excipients. str. 11–12. ISBN 1-58212-058-7.
↑ Aspartame on Snopes.com
↑ „ACSH Debunks Internet Health Hoax”. Arhivirano iz originala na datum 2012-06-27. Pristupljeno 2014-04-12.
↑ „A Web of Deceit”. Arhivirano iz originala na datum 2009-01-29. Pristupljeno 2014-04-12.
↑ Magnuson BA, Burdock GA, Doull J i dr.. (2007). „Aspartame: a safety evaluation based on current use levels, regulations, and toxicological and epidemiological studies”. Critical Reviews in Toxicology 37 (8): 629–727. DOI:10.1080/10408440701516184. PMID 17828671.

Literatura uredi

Budavari, Susan, ur. (1989). „861. Aspartame”. The Merck Index (11th izd.). Rahway, NJ: Merck & Co.. str. 859. ISBN 91191028X.

Spoljašnje veze uredi

Portal Hemija

[1] Budavari, Susan, ur. (1989). „861. Aspartame”. The Merck Index (11th izd.). Rahway, NJ: Merck & Co.. str. 859. ISBN 91191028X.

[2] Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit

[3] Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.

[4] Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594. edit

[5] Rowe, Raymond C. (2009). „Aspartame”. Handbook of Pharmaceutical Excipients. str. 11–12. ISBN 1-58212-058-7.

[Snopes1-6] Aspartame on Snopes.com

[7] „ACSH Debunks Internet Health Hoax”. Arhivirano iz originala na datum 2012-06-27. Pristupljeno 2014-04-12.

[8] „A Web of Deceit”. Arhivirano iz originala na datum 2009-01-29. Pristupljeno 2014-04-12.

[CritReview-9] Magnuson BA, Burdock GA, Doull J i dr.. (2007). „Aspartame: a safety evaluation based on current use levels, regulations, and toxicological and epidemiological studies”. Critical Reviews in Toxicology 37 (8): 629–727. DOI:10.1080/10408440701516184. PMID 17828671.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]