Aretusa
Aretusa (starogrčki: Ἀρέθουσα) bilo je ime više izvora u Grčkoj i na Siciliji, odnosno ime nimfe ovih izvora u grčkoj mitologiji.[1] Najpoznatija je nimfa Aretusa, kći Nerejeva i stoga jedna od Nereida,[2] koja se kasnije pretvorila u izvor na ostrvcetu Ortigiji u Sirakuzi na Siciliji.[3]
Mitologija uredi
Prema mitu, nimfa Aretusa naišla je na jedan potok čiste vode i okupala se u njemu, ne znajući da se radi o rečnom bogu Alfeju. On se tom prilikom zaljubio u nju, ali je ona pobegla kad je otkrila njegovo prisustvo i shvatila kakve su mu namere, budući da je želela da sačuva svoje devičanstvo kao jedna od Artemidinih pratilja. Alfej je krenuo za njom i, nakon duge potere, Aretusa se obratila Artemidi moleći je za pomoć i zaštitu. Artemida ju je obavila oblakom, ali Alfej nije odustajao. Aretusa se od straha počela jako znojiti i ubrzo se pretvorila u izvor. Artemida je tad rastvorila zemlju i tako omogućila Aretusi da pobegne.[4] Tok njene vode putovao je pod zemljom sve do ostrva Ortigije, no Alfej je, u vidu reke, prošao kroz more, stigao do Ortigije i svoje vode pomešao s vodama njenog izvora.[5]
Tokom Demetrine potrage za Persefonom Aretusa je zamolila Demetru da prestane kažnjavati Siciliju zbog nestanka svoje kćerke i rekla joj da je, putujući ispod zemlje, videla da joj je kći postala kraljica podzemnog sveta.[6]
Aretusin lik često je predstavljan na novcu Sirakuze.[1] Obično je predstavljena kao devojka s mrežicom na kosi i delfinima oko glave.
Rimski pesnik Ovidije Aretusu naziva "Alfejadom" (Alpheias) zato što se verovalo da je njen izvor ispod zemlje povezan s rekom Alfejem na Peloponezu.[7][8]
Hesperida uredi
Aretusa je i ime jedne od hesperidskih nimfi.[9]
Reference uredi
- ↑ 1,0 1,1 Srejović & Cermanović-Kuzmanović 1989, s.v. Aretuza
- ↑ Vergilije, Georgike, IV, 344.
- ↑ Schmitz 1867, s.v. Arethusa sfn error: multiple targets (2×): CITEREFSchmitz1867 (help)
- ↑ Ovidije, Metamorfoze, V, 572 sqq.
- ↑ Pausanija, Opis Helade, V, 7, 2.
- ↑ Ovidije, Metamorfoze, V, 504–505.
- ↑ Ovidije, Metamorfoze, V, 487.
- ↑ Schmitz 1867, s.v. Alpheias sfn error: multiple targets (2×): CITEREFSchmitz1867 (help)
- ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, II, 5, 11.
Literatura uredi
- Schmitz, Leonhard (1867), „Alpheias”, Smith, William, Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, Boston
- Schmitz, Leonhard (1867), „Arethusa”, Smith, William, Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, Boston
- Srejović, Dragoslav; Cermanović-Kuzmanović, Aleksandrina (1989). Rečnik grčke i rimske mitologije. Beograd: Srpska književna zadruga.
Vanjske veze uredi
Wikimedia Commons ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Aretusa- Aretusa na drevnom grčkom novcu.
- Warburg Institute Iconographic Database (oko 40 predstava Aretusinog lika) Arhivirano 2016-01-07 na Wayback Machine-u.
