Carska voda

Carska voda
	hidrohlorid azotne kiseline
Drugi nazivi	aqua regis, nitrohlorovodonična kiselina
Identifikacija
CAS registarski broj	8007-56-5
PubChem	62687
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES
	[N+](=O)(O)[O-].Cl
Svojstva
Molekulska formula	HNO3+3 HCl
Agregatno stanje	crvena, žuta, ili zlatna pušeća tečnost
Gustina	1,01–1,21 g/cm3
Tačka topljenja	−42 °C
Tačka ključanja	108 °C
Rastvorljivost u vodi	meša se sa vodom
Napon pare	21 mbar
Opasnost
NFPA 704	0 3 0 OX
	; ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Carska voda (lat. aqua regia) je smeša jedne zapremine koncentrovane azotne kiseline i tri zapremine koncentrovane hlorovodonične kiseline. To je lako isparljiva tečnost žućkaste boje. Izuzetno je kaustična. Ponekad se naziva i kraljevskom vodicom.

Ime je dobila po tome što može da reaguje sa plemenitim (carskim/kraljevskim) metalima, prvenstveno zlatom i platinom koji ne reaguju sa drugim supstancama.

Interesantno je da nijedna od komponenata individualno ne reaguje sa plemenitim metalom. Međutim, u rastvoru, azotna kiselina, koja je jako oksidaciono sredstvo, oksiduje u maloj meri površinski sloj npr. zlata do Au³⁺ katjona koji zatim reaguje sa hloridnim Cl^1- anjonom (iz disosovane hlorovodonične) gradeći AuCl₄^1- anjon.

Bitno je da je carska voda bude sveže pripremljena jer zbog reakcija između koncentrovanih kiselina gubi na jačini.

Napomene uredi

↑ Informacije u šablonu su tačne, ako je odnos zapremian azotne kiseline i hlorovodonične kiseline 1:3.

Izvori uredi

↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

Spoljašnje veze uredi

Portal Hemija

[1] Informacije u šablonu su tačne, ako je odnos zapremian azotne kiseline i hlorovodonične kiseline 1:3.

[2] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit

[3] Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[note 1]

[1]

[2]