Anton Bernolák

Anton Bernolák

Bernolak Anton.jpg

Datum rođenja: 3. oktobar 1762.
Mesto rođenja: Slanica ( Habsburška Monarhija)
Datum smrti: 15. januar 1813.
Mesto smrti: Nove Zamki ( Austrijsko Carstvo)

Anton Bernolák (svk. Anton Bernolák; 3. oktobra 1762, Slanica — 15. januar 1813, Nove Zamki) katolički sveštenik, filolog i lingvista, prvi kodifikator slovačkog književnog jezika i jedan od vodećih aktera slovačkog narodnog preporoda. Ubraja se među istorijske ličnosti, koje su imale presudan uticaj na formiranje moderne slovačke nacije i razvoj njene kulture.

BiografijaUredi

Rođen je 1762. godine u Slanici, mestu blizu današnjeg slovačkog grada Namestovo, u porodici, koja je pripadala nižem plemstvu. Osnovnu školu je pohađao između 1769. i 1774. godine, u Slanici. Gimnaziju je pohađao u periodu od 1774. do 1778. godine u Ružomberku. Školovanje je nastavio na studijama retorike, filozofije i poetike u Požunu, Trnavi i Beču. Studije je završio 1787. godine na opštoj bogosloviji u Požunu (današnja Bratislava), gde je diplomirao teologiju.

Posle završetka studija bavio se svešteničkim pozivom u mestu Čeklis (godine 1948. po njemu preimenovanom u Bernolakovo), gde je bio kapelan do 1791. godine. Tada prelazi u Trnavu, za sekretara nadbiskupije. U maju 1797. preuzima svešteničku dužnost u gradu Nove Zamki (svk. Nové Zámky), gde je u jednom periodu, bio i upravnik gradske škole.

 
Bista Antona Bernoláka u Bratislavi.

Tokom studija bogoslovije u Bratislavi bio je nadahnut prosvetiteljskim reformama carice Marije Terezije i njenog sina Josifa II. Pod uticajem prosvetiteljskih ideja, smatrao je da Slovaci ne mogu da se formiraju u modernu samosvesnu naciju, dok ne počnu da koriste živi narodni jezik u pisanoj komunikaciji i obrazovanju. Toj svrsi je kasnije podredio svoje naučno delo. Imao je sve profesionalne preduslove za realizaciju svojih prosvetiteljskih ideja. Govorio je nekoliko stranih jezika, od klasičnih do modernih a imao je i, za tadašnje vreme široko znanje iz ekonomije, estetike, medicine, muzike, opšte istorije i politike.

Njegove aktivnosti su bile najviše usmerene na lingvistiku. Na kraju treće godine studija, imao je veliki broj radova u rukopisu, da bi 1787. godine sa grupom istomišljenika izvršio prvu kodifikaciju književnog slovačkog jezika.[1] Te godine je u Bratislavi objavljena Kritička filološka rasprava o slovima Slovaka sa dodatkom predloga za pravopis (lat. „Dissertatio philologico−critica de literis Slavorum“). Ova rasprava je bila anonimno kolektivno delo polaznika bratislavskog seminarijuma, nastalo pod Bernolákovim vođstvom. Njome su postavljeni temelji slovačkog književnog jezika i pravopisa. Bernolák je pravopis zasnovao na fonetskom načelu a za okosnicu jezičke norme je uzeo zapadnoslovački dijalekt, korišćen na Univerzitetu u Trnavi, koja je tada bila kulturni centar Slovaka.[2] Ova kodifikacija je bila važna prekretnica u kulturnim i političkim dešavanjima vezanim za formiranje moderne slovačke nacije. Godine 1790. je završio svoje najvažnije delo iz oblasti lingvistike Slovačka gramatika (lat. „Grammatica Slavica“) koje predstavlja prvu normativnu gramatiku slovačkog jezika.

 
Spomenik Antonu Bernoláku u Trnavi.

U Trnavi su 1792. godine Bernolák i njegovi sledbenici (posebno Juraj Fándly) osnovali Slovačko učeno društvo (svk. „Slovenské učené tovarišstvo“) sa ispostavama po celoj Slovačkoj. Ovo društvo se bavilo izdavaštvom na Bernolákovoj varijanti slovačkog književnog jezika, a imalo je za cilj širenje književnosti, kulture i prosvećenosti na tom jezičkom standardu.[3] Slična udruženja nicala su tada u mnogim slovačkim mestima.[2]

Od 1787. do 1808. godine je radio na višejezičnom rečniku, koji je bio njegovo poslednje delo. Bio je to Slovačko−češko−latinsko−nemačko−mađarski rečnik (svk. „Slowár Slowenskí Češko−Laťinsko−Ňemecko−Uherskí“), prvi veliki rečnik slovačkog jezika. Izdat je tek posle njegove smrti, zaslugom Juraja Palkoviča, profesora na katedri češkog i slovačkog jezika i književnosti na Evangeličkom liceju u Bratislavi. Rečnik je imao 5302 strane, podeljene u šest tomova, koji su izdati u periodu od 1825. do 1827. godine.

Bernoláku je iscrpljujući rad, uz brigu za porodicu i druge loše okolnosti, veoma narušio zdravlje. Umro je od srčanog udara 15. januara 1813. godine u mestu Nove Zamki.[4]

Pokret Bernolákovih sledbenika trajao je više od 50 godina. Njihov svakodnevni rad sa intelektualcima i među narodom, kao i njihova književna dela, stvorili su uslove za uspešnu i opšteprihvaćenu drugu kodifikaciju slovačkog književnog jezika, koju je uradio Ľudovít Štúr.

Vidi jošUredi

ReferenceUredi

  1. „Slovenská reč, Ročník 41 - 1976” (sk). Jazykovedný ústav Ľudovíta Štúra SAV. Arhivirano iz originala 01. 12. 2018. https://web.archive.org/web/20181201135210/http://www.juls.savba.sk/ediela/sr/1976/2/sr1976-2-lq.pdf. Pristupljeno 16. 3. 2019. 
  2. 2,0 2,1 Mgr. Barbora Kopuncová. „Slovenské národné obrodenie” (sk). Arhivirano iz originala 28. 02. 2009. https://web.archive.org/web/20090228132119/http://www.oskole.sk/?id_cat=56&clanok=1439. Pristupljeno 16. 3. 2019. 
  3. Lopatková, Zuzana. „Z dejín Trnavy a Trnavskej univerzity” (sk). Filozofická fakulta Trnavskej univerzity, Trnava. Arhivirano iz originala 16. 03. 2019. https://web.archive.org/web/20190316212553/http://ff.truni.sk/sites/default/files/publikacie/lopatkova_skriptum.pdf. Pristupljeno 16. 3. 2019. 
  4. „Anton Bernolák”. History. http://worldofhistory.blog.cz/0612/anton-bernolak. Pristupljeno 21. 3. 2017. 

Spoljašnje vezeUredi