Proširenje zakona
Proširenje zakona (takođe antiteza zakona) se odnosi na Isusovo tumačenje Mojsijevog zakona, izneto u čuvenoj Besedi na gori, i na drugim mestima. Evanđelje po Mateju prenosi sledeće Isusove reči:
| “ | Ne mislite da sam ja došao da pokvarim zakon ili proroke: nisam došao da pokvarim, nego da ispunim. Jer zaista vam kažem, dok ne prođe nebo i zemlja, neće ni jedna jota ili jedna crtica od zakona nestati, dok se sve ne zbude. Ko dakle razreši jednu od ovih najmanjih zapovesti i nauči tako ljude, najmanji će se nazvati u carstvu nebeskom; a ko izvrši i nauči, taj će se velik nazvati u carstvu nebeskom.[1] | ” |
Isus je u više navrata afirmisao Toru i nije ju smatrao balastom koji treba odbaciti.[2] Prema Lukinom jevanđelju, govorio je: “Lakše je da nebo i zemlja prođu, nego da propadne jedna crtica iz zakona” (16:17). Isus ne samo da zagovara poštovanje židovskog zakona, već ga proširuje da bude obuhvatniji. Koncentrira se na ono što prethodi zlu i grijehu, a ne samo na njihova ispoljavanja. Isus više gleda na srce. Tko ne sagriješi u srcu, neće ni djelima.
Govoreći o ubojstvu, Isus kao korijene ubojstva vidi mržnju koja dolazi iz srca te srdžbu i pogrdne riječi. Potiče ljude da spriječe u sebi ono što vodi prema tjelesnom sukobu i ubojstvima. Govoreći o preljubu, uviđa da je izvor i početak preljuba požuda. Stari zakon je branio samo preljub, dok Isus potiče vjernike, da misle unaprijed i da spriječe ono što će ih dovesti do preljuba. Kod Židova, moglo se razvesti tako da se ženi, dade otpusnica. Isus ne odobrava razvod niti vezu prethodno razvedenih.
Isus je kudio farizeje i pismoznance, da se jako pridržavanju sitnica u zakonu, a zapostavljaju bitno. Ona na nekim mestima čak ustanovljava nove obrasce ponašanja, nasuprot starozavetnom načelu retributivne pravde:
| “ | Čuli ste da je rečeno: »Oko za oko i zub za zub«. A ja vam kažem da se ne protivite zlu; nego ako te ko udari po tvom desnom obrazu, okreni mu i drugi; i onome koji hoće da se parniči s tobom i da ti uzme haljinu, podaj mu i ogrtač; i ko te potera jednu milju, idi sa njim dve.[3] | ” |
Isus na kraju čitavu hebrejsku Toru i proročke knjige podvodi pod zlatno pravilo morala:
| “ | Sve dakle što hoćete da čine vama ljudi, činite i vi njima: jer je to zakon i proroci.[4] | ” |
Isus je tumačio Mojsijev zakon na obuhvatniji način, usređujući se na duh zakona, za razliku od jevrejskih pravnika i fariseja koji su slovo zakona doslovno shvatali.
Markonova antiteza uredi
Temeljno je polazište Marciona nepomirljiva protivrečnost između pravednosti i milosti, zakona i evanđelja, jevrejstva i hrišćanstva.[5] Zakon i evanđelje se toliko razlikuju da ne mogu poticati od istog Boga. Marcion starozavetnog Boga zove pravednim, dok je Isusov Bog dobar. Da su oni različiti, Markion dokazuje brojnim primerima iz Svetog pisma: Zakon kaže: oko za oko, zub za zub; a Evanđelje: »Ako te netko udari po jednom obrazu, pruži mu i drugi«. Elizej šalje medvjede na djecu koja mu se rugaju, a Isus kaže: »Pustite djecu da dolaze k meni.« Mojsije širi ruke na brdu da Izrael može istrijebiti svoje neprijatelje, a Isus širi ruke na križu da spasi grešnike. Jozua zaustavlja sunce da se može nastaviti ubijanje, a Isus kaže: »Neka sunce ne zađe nad vašom srdžbom.«[6]
Izvori uredi
- ↑ Evanđelje po Mateju, glava 5:17-19 (prevod Vuka Karadžića)
- ↑ Isus, Enciklopedija živih religija (str. 316-318), Nolit, Beograd, 2004.
- ↑ Evanđelje po Mateju, glava 5:38-41 (prevod Emilijana Čarnića)
- ↑ Evanđelje po Mateju, glava 7:12 (prevod Vuka Karadžića)
- ↑ Branko Bošnjak, Grčka filozofska kritika Biblije (Kelsos contra apologeticos)
- ↑ Tomislav J. Šagi-Bunić - Povijest kršćanske literature (svezak I) (scribd)