Anica Nonveje

Anica Nonveje (rođena Lazin, Kikinda, 1957) je novinarka, spisateljica i teatarska producentica iz Srbije, koja živi u Kanadi, sestra pozorišnog reditelja Miloša Lazina. Poznata je po tome što je 1991. otpuštena s Radio Beograda zato što je pustila u etar pesmu E, moj druže beogradski. Nakon pretnji smrću 1992. otišla je u Francusku i kasnije emigrirala u Kanadu. Od 1996. bavi se publicistikom, a objavila je i autobiografski roman Tisa. Osnovala je produkcijsku kuću "Aria", sa sedištem u Montrealu.

Biografija

Nonveje se rodila u Kikindi, od majke polu-Nemice, Rakile Blat, i oca Srbina, Davida Lazina. Odrasla je u Beogradu. U doba SFRJ otac joj je iz političkih razloga proveo dve godine u zatvoru. Anica Nonveje je 1979. stekla diplomu iz klasičnog pevanja i zaposlila se kao muzička urednica u Radio Beogradu. Osvojila je dve nagrade, 1985. za radio dramu o Marleni Dietrich i 1987. o antistaljinisti Bulatu Okudžavi, koja je bila cenzurisana, ali je zahvaljujući tome Nonveje stekla ugled u beogradskoj supkulturi.

Godine 1991. Nonveje je, kao muzička urednica Radio Beograda, pustila u etar pesmu E, moj druže beogradski Jura Stublića, nakon čega je odmah suspendovana. Izgubila je sudsku parnicu protiv te odluke. Početkom 1990-ih pojavljivala se na televiziji, objavljivala članke u opozicionoj Borbi i pridružila se antiratnom pokretu u Beogradu. Godine 1992. saznala je da se navodno nalazi na "listi za likvidaciju" te je dobila politički azil u Francuskoj. Decembra 1992. preselila se u Francusku s majkom i decom, i kasnije sa porodicom emigrirala u Montreal u Kanadi.

Eksterni linkovi

• Teofil Pančić, Ljudski gubici: O nekome ko se 'vratio' samo zato da bi zauvek otišao, "Vreme", No. 542, 24. maj 2001 (o poseti Anice Nonveje Beogradu 2001).